Pravoslavni vernici u Srbiji obeležavaju Badnji dan tradicionalnim unošenjem i paljenjem badnjaka, liturgijama u hramovima i porodičnim okupljanjem za posnom trpezom pred najradosniji hrišćanski praznik Božić – praznik kojim se proslavlja rođenje Isusa Hrista.
Božić je dan kada se slavi rođenje Isusa Hrista i, zajedno sa Uskrsom, predstavlja jedan od najvećih hrišćanskih praznika.
Pripreme za ovaj praznik počinju 40 dana pre 7. januara, Božićnim postom, koji predstavlja pročišćenje duha i tela. Ljudi se u Srbiji pozdravljaju rečima „Hristos se rodi“, a otpozdravljaju sa „Vaistinu se rodi“.
[wonderplugin_slider id=26]
Božić je praznik cele porodice i zato se očekuje da ona tokom prazničnih dana bude na okupu, a prati ga veliki spisak narodnih običaja, poput lomljenja pogače. Srbi Božić obeležavaju od pamtiveka, a badnjakom, odnosno božićnim drvetom, u kuću se unose sreća, zdravlje i napredak.
Pored Srpske pravoslavne crkve, Badnji dan 6. januara slave Ruska i Gruzijska pravoslavna crkva, beloruski i ukrajinski pravoslavci, Jerusalimska patrijaršija, Sveta Gora, starokalendarci u Grčkoj i egipatski Kopti.
Božić se 7. januara slavi i u Makedoniji.
Pogledaj: Raspored svetih bogosluženja za vreme božićnih praznika
[wonderplugin_slider id=67]
