Golemo zvono odjeknulo je u četvrtak ujutro u Hirošimi na 75. godišnjicu prvog napada atomskom bombom u istoriji, na početku komemorativne svečanosti s koje je gradonačelnik pozvao sve zemlje da odbace sebični nacionalizam i ujedine se u borbi protiv svih prijetnji.
Zbog protuepidemijskih mjera, ulazak u Memorijalni park mira na komemorativnu svečanost ove je godine bio ograničen samo na preživjele i njihove porodice, prenosi Hina.
S obzirom na značaj 75. godišnjice bombardovanja, u kojem je ubijeno 140.000 ljudi, uprkos epidemiji COVID-a 19 gradske su vlasti, uz stroge mjere opreza, ipak odlučile održati komemoraciju.
[rev_slider alias=“delicija“][/rev_slider]
„Šestog augusta 1945. jedna atomska bomba uništila je naš grad. Tada se govorilo da ovde ništa neće rasti u narednih 75 godina, a ipak Hirošima se oporavila i postala simbol mira“, rekao je gradonačelnik Kazumi Matsui.
Odavanje počasti
U četvrtak, tačno u vreme kad je bomba eksplodirala, zazvonilo je golemo zvono dok su okupljeni u memorijalnom parku na jakoj letnjoj vrućini tišinom odali počast žrtvama.
Gradonačelnik Matsui prisetio se pandemije gripe 1918. godine koja je oduzela milione života i terorizovala svet, jer se, istaknuo je, zemlje, sukobljene u Prvom svetskom ratu, nisu mogle zajednički suočiti s tom pošasti.
„Usledilo je jačanje nacionalizma koji je doveo do Drugog svetskog rata i napada atomskom bombom. Nikada ne smemo dopustiti da se ta bolna prošlost ponovi. Civilno društvo mora odbaciti egocentrični nacionalizam i ujediniti se protiv svih pretnji“, poručio je Matsui.
Premijer Shinzo Abe tradicionalno je bio na komemoraciji, ali okupljeni, kojih je bilo znatno manje nego prethodnih godina, održavali su fizičku distancu i većinom nosili zaštitne maske.
Kako je to izgledalo 6. avgusta 1945. godine?
Na današnji dan 1945. godine američki bombarder tipa „B-29“ izbacio je na samom kraju Drugog svetskog rata, na osnovu naredbe predsednika SAD Harija Trumana – uranijumsku atomsku bombu na japanski grad Hirošimu. To je bilo prvi put u istoriji da je nuklearno oružje upotrebljeno u ratu. Sam čin i danas je kontroverzan, iako je njime završen Drugi svetski rat. Akt se može okarakterisati kao genocid. Bomba je pretvorila u pepeo 13 kvadratnih kilometara, Hirošima je potpuno uništena, a poginulo je najmanje 117.000 osoba.
Posledice dejstva atomske bombe očigledne su decenijama posle eksplozije, masovna leukemija, kao posledica atomskog zračenja, i brojne genetske i patološke promene, na novorođenima. Tri dana kasnije druga američka (plutonijumska) atomska bomba bačena je na Nagasaki, prenosi RTV.
