Dan Nikole Tesle prvi put se obeležava u Ontariju

Zahvaljujući inicijativi kanadskog poslanika Toma Rakočevića, Dan Nikole Tesle prvi put biće obeležen i u čitavom Ontariju

55
Foto: wikipedia

Nacionalni Dan nauke ustanovljen na dan rođenja jednog od najvećih svetskih umova Nikole Tesle danas se obeležava u Srbiji.


Zahvaljujući inicijativi kanadskog poslanika Toma Rakočevića, Dan Nikole Tesle prvi put biće obeležen i u čitavom Ontariju, provinciji koja ima 15 miliona stanovnika, a ne samo na Nijagarinim vodopadima i u Hamiltonu.

U SAD, gde je Tesla živeo šest decenija, obeležavanje 165 godina od njegovog rođenja biće upriličeno na Long Ajlendu u Teslinoj jedinoj preostaloj laboratoriji, koja je transformisana u muzejski kompleks.

„Svake godine slavimo rođendan Nikole Tesle kako bismo osvetlili ne samo njegov život i rad, već i njegov trajni uticaj na nas sada i u budućnosti“, rekao je za Tanjug izvršni direktor Teslinog naučnog centra Vordenklif Mark Alesi.

U organizaciji TSCW biće održana Teslina rođendanska izložba i rođendanski noćni šou, za koji je ulaznica 65 dolara. Novac će biti iskorišćen kako bi TSCW prerastao u mesto budućnosti – globalni naučni centar koji unapređuje nove tehnologije i nudi transformativno učenje za sve uzraste.

Tokom dvodnevnih svečanosti u Filadelfiji u čast jednog od najvećih i najuticajnijih svetskih umova, koje su počele sinoć, u organizaciji Tesline naučne fondacije, posetioci će, kako je rečeno Tanjugu, moći da vide i najpoznatije Tesline izume.

U Beogradu je svakog 10. jula ulaz u Teslin Muzej besplatan, izjavila je za Tanjug direktorka Muzeja Ivona Jevtić i izrazila uverenje da će i danas, kao i poslednja dva meseca, Muzej biti pun posetilaca.

SANU je Tesli posvetila celu nedelju, danas je otvorena izložba, a biće organizovan i okrugli sto „Od talentovanog dečaka sa Balkana do genija planetarnih razmera“.

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja za Dan nauke nije pripremilo poseban program, dok će u Muzeju PTT-a prirediti tribinu „Nikola Tesla i načelo harmonije u srpskoj kulturi“.

Poslanik u parlamentu najmnogoljudnije kanadske provincije Tom Rakočević za Tanjug kaže da će obeležavanje Dana Nikole Tesle u Ontariju doprineti da sve više i više Kanađana nauči o Tesli i da shvate koliko naša savremena tehnologija zavisi od njegovih neverovatnih inovacija.

„Nadam se da će i ljubitelji Nikole Tesle širom sveta smisliti mnogo kreativnih načina kako bi ispričali priču o delu jednog od najvećih umova čovečanstva i pokretali slične inicijative“, rekao je Rakočević, koji je inicijativu pokrenuo zbog ličnog interesovanja i obrazovanja, ali i zbog srpskog porekla koje ga je, kako naglašava, dodatno učinio da bude ponosni poštovalac Nikole Tesle.

Rakočević je podsetio da je inicijativa veoma brzo prošla zakonsku proceduru, što je u Kanadi prilično retko, i da je dobila podršku kraljice.

Rakočević je rekao da će originalni u junu potpisani dokument pokloniti Muzeju u Beogradu kao i da je odluka da se 10. jul proglasi Danom Nikole Tesle u Ontariju rezultat i zalaganja srpske zajednice, koji nastoje da se Teslino ime postavi na pijedestal koji zaslužuje.

Tesla je rođen 10. jula 1856. godine u Smiljanu, u Lici, a umro je na Božić 1943. godine u SAD, gde je živeo šest decenija.

Njegovim imenom nazvana je jedinica za merenje visokog napona i jedinica jačine magnetnog polja, a njegova zaostavština upisana je u registar Uneska. Od 1994. u Njujorku ugao 40. ulice i 6. avenije, gde je bila njegova laboratorija, zove se Ugao Nikole Tesle.

Danas Teslino ime nosi i sirom sveta poznata fabrika automobila jednog od najbogatijih ljudi na svetu. Autor knjige o Tesli Mark Sajfer navodi da je Ilon Mask time lansirao Teslu u stratosferu.

Zaslužan je za 700 patenata od kojih je više od 300 zaštićenih u 27 zemalja na pet kontinenata.

Tesla je karijeru počeo kao pomoćni inženjer 1878. godine u Mariboru, ali je te godine, zbog očeve smrti, da bi mu ispunio želju, upisao fakultet. Nakon studija u Pragu počeo je da radi u Budimpešti u Centralnom telefonskom uredu, a potom u Parizu u Edisonovom kontinentalnom društvu.

Dve godine kasnije stigao je do samog Tomasa Edisona, tada najznačajnije ličnosti na polju tehnike u Americi.

 

Prvi patent podneo je 1884. godine, a posle odlaska iz Edisonove kompanije i osnivanja „Tesla Electric Light & Manufacturing“. Stvorio je i značajan broj pronalazaka koje nikada nije pokušao da zaštiti, kao što je primena visokofrekventnih struja u medicinske svrhe.

Trebalo mu je više od četiri decenije da postane redovni član SANU, nakon što je prvi put odbijen 1892. Vanredni član postao je 1894.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here