Međunarodni dan bicikla, simbola održivog transporta, najekonomičnijeg i za zdravlje najpogodnijeg prevoznog sredstva obeležava se 3. juna.
Iako se i ranije nezvanično obeležavao širom sveta, Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 12. aprila 2018. godine u Njujorku ozvaničila ovaj datum donošenjem Rezolucije, čime je 3. jun i zvanično proglašen kao Međunarodni dan bicikla (International World Bicycle Day).
Osnovni cilj donošenja Rezolucije predstavlja posvećivanje pažnje biciklu u razvojnim strategijama i uključivanje bicikla kao prevoznog sredstva u međunarodne, regionalne, nacionalne i lokalne razvojne politike i programe. Rezolucijom su, između ostalog, istaknute brojne prednosti bicikla u odnosu na ostala prevozna sredstva, od kojih treba posebno pomenuti bezbednost, smanjenje saobraćajne gužve, pozitivan uticaj na popravak kvaliteta života, smanjenje opasnosti od bolesti srca, krvnih sudova i dijabetesa, kao i niz ekonomskih prednosti.
Bicikl je prevozno sredstvo koje je vrlo lako pokrenuti i zaustaviti, ne zahteva veliki prostor, kao ni posebne uslove parkiranja. Istorijski posmatrano, bicikl je uvek bio više od prevoznog sredstva.
Od samog nastanka pa do današnjih dana ostao je fenomen i prevozno sredstvo koje je uvek popularno. Kao takvo prevozno sredstvo, bicikl je postao inspiracija mnogim naučnicima i umetnicima. Zbog svojih karakteristika ne postoji mesto na planeti gde ovo prevozno sredstvo nije u upotrebi, a u pojedinim zemljama (Belgija, Danska, Kina, Holandija….) bicikl je deo tradicije i kulture.
Bicikliste karakteriše izuzetna mobilnost, predvidivost vremena putovanja, kao i mogućnost brzog reagovanja u situacijama tzv. „saobraćajnih špiceva“. Svakodnevna vožnja bicikla utiče na bolje funkcionisanje organizma, smanjuje osećaj umora i povećava osećaj zadovoljsta i otpornosti na negativne uticaje, a što se manifestuje u uštedi troškova javnog zdravlja kao rezultat povoljnije zdravstvene slike stanovništva.
Posmatrano sa ekonomskog aspekta, svedoci smo da je tendencija kod razvijenih društava stavljanje posebnog akcenta na stvari koje podrazumevaju manju potrošnju. Nezaobilaznu ulogu u svemu tome ima i bicikl. Izuzimajući savremene sportske bicikle, bicikl kao svakodnevno prevozno sredstvo dostupan je najširem spektru stanovništva. Upoređujući održavanje automobila i bicikla, možemo nesumnjivo izvesti zaključak da je održavanje bicikla jednostavnije i ekonomski povoljnije, jer se prvenstveno svodi na čišćenje, podmazivanje zupčanika, lanaca, menjača i sl…
Rezoluciju Ujedinjenih nacija o obeležavanju Međunarodnog dana bicikla usvojile su 193 zemlje, uključujući i Republiku Srbiju.
U 2020. i 2021. godini, koje karakterišu pandemija koronavirusa i preporuke za ograničenjem fizičkih kontakata, značajno su promenjeni načini kretanja građana. Obzirom da se saobraćaj privatnim automobilima naglo smanjio, a javni prevoz u regionu privremeno bio obustavljen, sve više ljudi počelo je da pešači ili da vozi bicikl.
Bicikl kao prevozno sredstvo došao je do posebnog izražaja, kao i u slučaju ranijih prirodnih nepogoda i ekonomskih kriza. Bicikl je prilagodljivo i efikasno sredstvo prevoza, što ga kvalifikuje za neizostavan deo razvojnih politika i programa u budućnosti. S tim u vezi, saobraćajni stručnjaci iz celog sveta smatraju da je potrebna nova preraspodela prostora na gradskim saobraćajnicama, zasnovana na reciprocitetu učesnika u saobraćaju, a što bi značilo više prostora i bolje uslove za kretanje pešaka i biciklista, kao i korisnika mikromobilnosti.
Vožnja bicikla pozitivno utiče na našu kondiciju i zdravlje, a sa ekološkog aspekta predstavlja apsolutno prihvatljiv način prevoza. Zato je preporuka da bicikl koristimo za put na posao, u školu, fakultet, prodavnicu…., kao i da se bicikl i navika bicikliranja praktikuje u što većem broju dana u godini, uz preduzimanje svih mera za bezbednu vožnju i poštovanje ostalih učesnika u saobraćaju.
