Глобална енергетска криза се поново захуктава после ескалације сукоба у Украјини и делимичне мобилизације коју је најавио руски председик Владимир Путин. Цене енергената које су претходних дана биле у благом паду, поново су забележиле раст. Путиново обраћање одмах је изазвало забринутост за снабдевање нафтом и гасом и уздрмало берзе.
Осим најновијих дешавања у Русији, глобалним тржишним потресима допринело је и ново повећање каматних стопа које су објавиле Америчке федералне резерве (ФЕД) и заоштравање монетарне политике још две централне банке у Енглеској и Швајцарској.
Цена нафте је скочила за више од два одсто, а како је пренео Ројтерс, на холандској берзи енергената на којој се формира и европски стандард за цене енергената, оне су повећане за 14 евра по мегават сату на 210 евра, а значајно повећање цена потврђено је и у Великој Британији.
„Мишљење да би најављена мобилизација у Русији, а тиме и ескалација рата, требало да прозведе већи ризик за финансијски и енергетски комплекс, резултирало је порастом цена“, указали су аналитичари Рефинитива, престижне америчко-британске берзанско-финансијске консултантске компаније која послује у саставу Лондонске берзе.
Ворен Патерсон, један од директора у ИНГ банци, изјавио је за Ројтерс да ће ескалација „свакако довести до повећане неизвесности везано за снабдевање руским енергентима“.
Неизвесност изазива потресе на тржиштима
Стручњак за енергетику Миодраг Капор за Euronews Србија подсећа да је, од када је почела агресија, било момената великих скокова цена, али и релативно великих падова и да је нестабилност једино што се може очекивати и у наредном периоду.
„Пошто живимо у доба неизвесности тако се понашају и инвеститори и понуда и потражња се мења у складу са тиме. Сада је и ФЕД подигао камате за 0,75 одсто и то има глобални ефекат. Такви догађаји, као што је и делимична мобилизација, су свакако један од фактора који утичу на понашање на тржишту. Нико не може да каже шта ће се догађати, али ако рат ескалира, то ће додатно погурати и цене енергената и продубити енергетску кризу“, сматра Капор.
Он објашњава да је последњих дана дошло до смиривања цене гаса, пре свега због смањене потражње, јер је већина европских земаља напунила своја складишта скоро до 90 процената, што би требало делимично да покрије њихове потребе за предстојећу зиму.
„Имамо, међутим, и смањену привредну активност, што значи смањену потражњу за робом и услугама, па и за енергентима. То је лоше с једне стране, али са друге смањује инфлаторни притисак на енергенте“, наводи Капор.
Цена више не зависи само од понуде и потражње
Према најцрњем сценарију, који је у своје прогнозе уврстила и Народна банка Србије у једном од последњих извештаја, наведено је да би цена гаса ове зиме могла достићи износ од 4.000 долара за хиљаду кубика. Експерт у области енергетике из компаније „Делоитте“ Жељко Марковић каже за Euronews Србија да је незахвално и непоуздано давати прогнозе, с обзиром на интензитет којим се дешавају промене и потреси на тржишту и указује да су и цене прешле на терен политике.
„Онај однос код формирања цене на који утиче однос понуде и потражње је доста поремећен. Тренутно цена гаса скаче, а да ли ће бити довољно гаса у току зимске сезоне и шта ће се све дешавати то је јако тешко прогнозирати, али актуелна ситуација ће се свакако рефлектовати на јако високе цене гаса, а онда и електричне енергије“, каже Марковић за Euronews Србија.
Он сматра да цена гаса може да настави да расте, али указује да ће у једном тренутку доживети врхунац када више неће бити тражње, односно сматра да ће тражња ипак регулисати вредност енергента и указује да ће све док постоји висока тражња ће расти.
И дописник дневног листа Политика из Москве Слободан Самарџија каже за Euronews Србија да се може очекивати појачање глобалне кризе.
„Треба очекивати још веће невоље на економском плану. Не само земаља које ратују него и осталих земаља Европе. Европа се нашла у процепу у којем не може да реагујуе онако како хоће, него мора да се приклони Русији или Америци. Мислим да ће Европа највише да плати. Можда неће бити класичног ратовања, али ће цена по Европу да буде скупља“, каже Самарџија.
Европа најављује нове санкције
Док се глобална криза захуктава, Европа најављује нове санкције против Русије, као одговор на Путинове претње. Министри спољних послова чланица Европске уније сагласили су се на неформалном ванредном састанку у Њујорку да уведу нове секторске у појединачне мере према Москви, саопштио је високи представник за спољну и безбедносну политику ЕУ Жозеп Борељ, неколико сати након што је руски председник Владимир Путин наредио делимичну мобилизацију.
Како наводи британска агенција, Савет министара Европске уније одржаће свој следећи званични састанак средином октобра када би могао да буде формализован нови пакет санкција.
Мађарски дневни лист „Мађар Немзет“ је, међутим, пренео изјаву премијера Виктора Орбана који је на састанку његове странке Фидес, иза затворених врата, рекао да санкције Русији које је увела Европска унија треба укинути. Како је пренео Ројтерс позивајући се на мађарске медије, Орбан, који је оштар критичар казнених мера ЕУ према Русији због напада на Украјину, је рекао да су санкције ЕУ подигле цене гаса и инфлацију, а да би, ако се ове мере укину, цене гаса одмах пале за 50 одсто, док би инфлација такође имала опадајући тренд.
