Светски дан шума се обележава од 1971.године када је Генерална скупштина Европске пољопривредне конфедерације донела одлуку да се први дан пролећа 21. март прогласи за Светски дан шума.
Представљају природно станиште бројним биљкама, животињама, гљивама и микроорганизмима и зато је код њих изражена спратовност, али и међусобна повезаност свих чланова заједнице. Србија спада у средње шумовите земље, односно просечне је покривености шумском вегетацијом. Под шумама се налази око 29 одсто територије Србије, према подацима Националног инвентара шума. Шуме у Србији богате су са готово 50 врсти дрвећа, тачније 40 листопадних и 9 четинарских.
Шуме представљају један од најсложенијих екосистема на земљи и драгоцени природни ресурс од изузетног значаја за човека, али и за укупни биодиверзитет. Њихово претерано коришћење довело је до константног смањивања површина под шумом и до деградације животне средине. Обнављање шумских екосистема и повећавање територије под шумом један је од основних предуслова за очување здраве животне средине и опстанак живота какав познајемо, наведено је у саопштењу Министарства. Шуме су стабилизатор климе са великим утицајем на стабилност свих екосистема, у највећој мери утичу на пречишћавање ваздуха од прашине, других честица и гасова који доспевају у атмосферу, утичу на водни ресурс, квалитет земљишта, а захваљујући својој заштитној функцији спречавају ерозију, клизишта и забаривање земљишта.
Шума је станиште бројним врстама биљака и животиња, чији опстанак и развој у значајној мери управо зависи од очувања шуме. Смањење шумског покривача условљава пад квалитета ваздуха што даље утиче на пад здравља становништва и повећава ризик од болести. Подаци показују да је у последњих 20 година дошло до значајнијег крчења шума а да је то уследило због повећања потражње за земљиштем, које се користи за пољопривреду или као нови стамбени простор. Шуме се такође секу због повећаних потреба за папиром и огревом. Глобално гледано, тренд је јасан: шуме убрзано нестају. Храсту лужњаку, познатом као „Славонски храст“, потребно је између 120 и 180 година да потпуно порасте и буде зрео за сечу, док шумокрадицама треба само неколико минута да га посеку. Уништавањем шума настају еколошке промене са штетним последицама, међу којима су првенствено промене земљишта и климе, а с тим у вези и нестанак многих биљних и животињских врста. Према подацима УН-а, око 13 милиона хектара шуме уништава се годишње.
