Рат у Украјини се на разне начине прелива на Западни Балкан, пише угледни немачки магазин Цицерон. Премда нема реалне опасности од новог рата, нема ни наде да би вечито проширење ЕУ могло да се убрза.
Вечита чекаоница ЕУ на Западном Балкану „још није сварила последице југословенских ратова – и током рата у Украјини гравитира у пољу напетости између Запада и Истока“, пише немачки месечни магазин Цицерон и поставља питање да ли Балкану прети нови рат.
Магазин описује графите и протесте подршке Русији у Београду, чак и коришћење симбола „З“ који се сматра знаком руске војне операције. Подсећа се да је рат у Украјини до региона долетео и на бизаран начин: када је почетком марта беспилотна летелица од шест тона пала на Загреб.
За разлику од Црне Горе, пише магазин, где многи Руси имају некретнине, али не могу да приступе банковним рачунима код куће, у Београду се региструје све више придошлица из Русије.
„У Србији агенти за некретнине примећују неслућену навалу муштерија са Истока. Дошљаци из Русије се пре свега занимају за изнајмљивање мањих станова, или куповину већих“, наводи дописник магазина из Београда.
„Како новим имигрантима из словенске братске државе није потребна виза за улазак, то се Београд уз Истанбул развио у једно од најпопуларнијих одредишта за Русе које одлазе – свеједно да ли из домовине беже од Путина, рата и ауторитарне државе, или пак од последица санкција. Град на Дунаву је лако приступачан: јер кандидат за ЕУ Србија лавира између Истока и Запада, па до сада не подржава санкције ЕУ те је државна Ер Србија један од ретких превозника у Европи који још редовно лете до Москве и Петербурга“, стоји у тексту.
„Дуге сенке југословенских ратова одређују и реакције на данашњи рат“, пише даље магазин Цицерон.
Како је часопису испричао један Београђанин који је 1999. као регрут био у Призрену, Запад сада добија „рачун“ за бомбардовање Србије.
„Тада су створили преседан“, каже он. „НАТО се вазда приближавао руској територији, иако је обећавао супротно“, додаје тај човек. Како се наводи у тексту, више од четири петине грађана Србије и данас се против приступању НАТО.
„Додуше, ни Украјина, баш као ни Русија, није признала независност бивше српске покрајине Косова“, пише Цицерон, „али многи Срби као да у Украјини у првом реду виде непријатеља руских пријатеља“.
Новинару поменути Београђанин каже: „Зашто се идиоти нису предали уместо да им земља буде разорена? Да су код нас 1999. бомбе сејане по новобеоградским блоковима, не бисмо онолико издржали, одмах бисмо се предали“.
Призори из Харкова или Маријупоља и људе у БиХ подсећају на сопствене трауме, пише магазин. „Тада су све наше демонстрације за мир биле узалудне“, каже један старији Сарајлија.
„Рат је дошао. А ми смо били више од 1.400 дана без хране, воде, ичега. Украјини прети иста судбина као нама“.
Бањалучки психолог и политички аналитичар Срђан Пухало каже за Цицерон да су на почетку рата у Украјини многи људи у БиХ били до сржи потресени јер су видели исто што се десило у Босни пре три деценије. Али, томе је допринело до данас подељено друштво.
„Већина Срба држи страну Русима. Хрвати и Бошњаци више су на страни Украјинаца“, каже Пухало.
Како додаје овај аналитичар, поделе нису ништа ново, али је одлучујуће када и како ће се поскупљење или мањак неких сировина одразити на наш животни стандард.
Све већи јаз у стандарду
Немачки магазин наводи да цео Балкан осећа мањак туриста, поскупљење енергената и инфлацију, али да последице рата у Украјини најјаче погађају такозвани Западни Балкан. „Јаз у благостању између уморне чекаонице ЕУ и њених суседа из ЕУ прети да се још повећа овим ратом“, констатује Цицерон.
Према том магазину, државе региона спадају у „клонуле сталне госте чекаонице ЕУ, које муче ауторитарне тенденције, емиграција и старење становништва, али пре свега недостатак перспективе“.
О томе Душан Рељић, шеф бриселске канцеларије берлинске Фондације за науку и политику каже да Западном Блкану прети „ново ледено доба“.
Подсећа се на европско обећање из Солуна 2003, да ће земље региона постати чланице ЕУ, те наводи да данас није реално да Србија и Црна Гора приступе Унији ни до 2030. године.
Магазин Цицерон то овако појашњава: „С једне стране стара ЕУ, уморна од проширења, тек безвољно води тај процес који ионако није популаран код западноеврских бирача. Са друге стране, мучни приступни маратон коче мањкавости владавине права, популистички властодршци и недостатак реформи правосуђа код кандидата“.
„Уместо тога, политика проширења ЕУ постала је енергично тапкање у месту, гарнирано флоскулама, слаткоречивошћу, обећањима која се понављају као мантре, и витлањем новчаником“, оцењује магазин.
Новинар узима пример Северне Македоније као потврду бојазни да региону прети „турски сценарио“ вечног тобожњег приближавања ЕУ. Скопље је прво годинама блокирано из Атине, па кад је промењено име републике, онда из Париза и Берлина, а потом је дошао ултиматум Софије.
Цицерон наводи да онда мало вреде поруке охрабрења из Европске комисије или тврдња да је регион „у срцу Европе“ коју је изрекао француски шеф државе Емануел Макрон, којег Цицерон описује као „ноторног кочничара проширења ЕУ“.
Душан Рељић каже да је за Западни Балкан постало „стално стање ствари“ то да је „јефтина производна трака и испоручилац радне снаге за ЕУ и пре свега за Немачку“.
Каже, многи на Балкану су дошли ипак до неке скромне зараде јер државе привлаче инвеститоре ниским платама и високим субвенцијама. Али, према Рељићевим речима, то значи да и најсиромашнији грађани преко пореза „плаћају да се богати страни концерни населе на Западном Балкану и уз помоћ јефтине радне снаге производе за извоз“.
Рељић каже да су источне чланице ЕУ попут Пољске или балтичких земаља успеле да се приближе западном стандарду захваљујући структурним фондовима ЕУ, док балканске земље то не могу. Ако би се приближавање ЕУ посматрало као банкомат, каже Рељић, онда „државе Западног Балкана у њега више уплаћују него што добијају из ЕУ“.
Отварање тржишта довело је до годишњег дефицита од десет милијарди евра у трговни са ЕУ, те одласка добро образованих лекара, ИТ стручњака, инжењера, медицинских сестара и занатлија на Запад.
Рељић се боји да пандемија још појачава разлике јер је ЕУ спремила издашан пакет помоћи за чланице. „Грци или Хрвати ће из тог ћупа по глави становника добили десет до једанаест пута више него Срби и Албанци“, каже овај стручњак.
Последице нису само економске, него и политичке, додаје Рељић. „Људи мере своје животно задовољство између осталог својом зарадом. Ако ништа немају од демократије, онда опада и подршка демократији – десничарски популисти и националисти тада имају лак посао“, додаје он.
