Šta kada primite vakcinu?

43
Foto: Canva

Vakcinisanje ne znači da ćete odmah moći da se vratite životu kakav je bio pre pandemije, a naučnici navode više razloga za oprez i nošenje maske čak i nakon što primite dozu vakcine.


Vakcine su donele nadu u okončanje pandemije. Međutim, one ne nude savršenu zaštitu. Još uvek ne znamo da li vakcinisani ljudi mogu da šire virus, a vrlo je verovatno da će korona virus nastaviti širenje sve dok što velika većina populacije ne bude vakcinisana ili ne preleži virus, piše Njujork tajms.

Zato što vakcine ne znače povratak na život iz 2019. godine, Uma Karmarkar, neuroekonomista na Univerzitetu u Kaliforniji, preporučuje da ljudi misle o kretanju napred, umesto o vraćanju u normalu.

U smislu bezbednosti, može se razmišljati o životu posle vakcinisanja u nekoliko faza.

U dve nedelje posle druge doze vakcine, ljudi ne bi trebalo u potpunosti da menjaju svoj način života, kažu stručnjaci. Najverovatnije će svakodnevne stvari, poput odlaska u radnju ili u poštu, biti bezbednije. Ljudi koji su zaposleni na rizičnim mestima će biti sigurniji, ali bi svakako trebalo da nose maske i izbegavaju velika okupljanja, jer naučnici još uvek čekaju potvrdu da li vakcinisani ljudi mogu da prenesu virus drugima, prenosi Njujork tajms.

Takođe, pošto rana istraživanja pokazuju da je vakcina efikasna oko 95 odsto, to i dalje znači da će pet odsto ljudi ostati izloženo virusu, što može da bude i veliki broj.

Stručnjaci kažu da bi okupljanje u slučaju u kom su svi ljudi vakcinisani bilo bezbednije, ali da velike grupe ljudi i dalje ostaju rizične.

Epidemiolog Erik Lofgren kaže da bi, u ovakvoj situaciji, on ponovo počeo okupljanja u malim grupama i sastanke, ali da bi izbegavao odlaske na odmor ili u bioskop.

„Imunitet nema prekidač za uključenje i isključenje. Ako ne postoji imunitet krda, virus još uvek cirkuliše u populaciji, a uvek postoji šansa da vakcina nije bila efikasna za vas“, objašnjava Lofgren.

Kada zajednica postigne imunitet krda ili kada većina populacije bude vakcinisano, tada virus neće moći toliko lako da se širi. Mnogi naučnici smatraju da bi bar 70 odsto populacije moralo da ima imunitet da bi cela zajednica bila zaštićena, iako je taj broj samo procena. Korona, ipak, neće tek tako nestati kada se postigne imunitet.

„Zima će biti sezona gripa i kovida“, kaže epidemiolog Endrju Nojmer.

Nojmer kaže da su poslednje stare „navike“ kojima će se vratiti međunarodna putovanja i veliki događaji poput koncerata. Namerava da se vrati „malo po malo“, kada brzina širenja virusa opadne i kada bolnički kapaciteti ne budu ovoliko popunjeni.

Iduće leto će verovatno biti otvorenije, jer će više ljudi biti vakcinisano, ali i dalje se očekuje širenje virusa zimi. Naučnici se slažu da je teško da će život izgledati isto kao pre pandemije. U novoj normalnosti maske će se nositi tokom sezone gripa i u velikim gužvama.

Dobra vest je da će sada i naučnici i zdravstveni sistemi biti bolje opremljeni za suočavanje sa ovakvim epidemijama, kaže epidemiolog Delivet Kastor. Ova godina, ipak, pruža nadu, jer je broj slučajeva sezonskog gripa znatno manji, zbog nošenja maski i držanja distance, što znači da bi promene koje je korona donela u smislu ponašanja mogle da smanje rizik od drugih zaraznih bolesti u budućnosti.

POGLEDAJ: Bajden primio vakcinu pred TV kamerama: Nemate oko čega da brinete

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here