Почетком припрема за изградњу моста преко Дунава између Петроварадина и Каћа, постало је извесно да ће у наредних неколико година, према најавама званичника до 2025, Нови Сад решити транзит на свом источном и јужном ободу и кроз изградњу Фрушкогорског коридора.
На северном рубу градског подручја то је учињено изградњом режијских саобраћајница паралелно с ауто-путем Е-75, а да би транзит потупно заобишао градско подручје преостаје да се изгради обилазница око западних делова Новог Сада.
Нови мост преко Дунава који се гради у продужетку Булевара Европе, да ли због административне ригидности или планског наслеђа, а можда и због обилазнице око Сремске Каменице која ће излазити на њега, носи у свом службеном називу именицу „обилазница”. Отуд и замерке дела јавности да то не може бити западана обилазница око Новог Сада, пошто у данашње време, за разлику од пре више од пола века како је назив настао, Булевар Европе и нови мост полове град практично на пола.
Према Просторном плану Новог Сада, кровном планском документу за градско подручје, западна обилазница била би заправо измењена траса дела државног пута 1Б-12 или, народски речено, пута Нови Сад – Бачка Паланка. Тај пут би се одвајао од постојећег нешто пре Бегеча, гледано из правца Бачке Паланке, и затим северним ободом градске општине заобишао Бегеч, Футог, Ветерник, прошао између Сајлова и Руменке, те преко новог моста преко Канала ДТД изашао на претходно поменуте сервисне саобраћајнице дуж ауто-пута Е-75.
У самом Просторном плану из 2012. године наглашава се да је траса будућег пута уцртана у плановима приградских насеља, али да је она подложна изменама, пошто су делови трасе „нападнути” дивљом градњом. Да би се траса прецизно тврдила, у Просторном плану се наводи да су потребне одређене студије и анализе, као и Генерални пројекат са претходном студијом оправданости.
Уколико се узме у обзир да ће очигледно бити потребно решити замршене имовинско-правне односе пре почетка изградње нове обилазнице, онда можда не чуди што се из градских, али и покрајинских и државних структура, овај важан правац не помиње превише често. У светлу нових помака на припремама за изградњу моста на Дунаву између Бачке Паланке и Нештина и тиме стварањем нове везе север-југ на крајњем западу Војводине и то свега педесетак километара од Новог Сада, може се очекивати да ће проток робе и људи условити и брже решавање питања западне обилазнице и већ сад прилично оптерећеног правца.
Из претходних искустава са планирањем, пројектовањем и извођењем значајних саобраћајница у овом делу Србије, није реално очекивати да би западна обилазница могла да буде изграђена у наредних неколико година. До тада, теретњаци из правца запада користиће и даље градске булеваре и улице на Новом насељу и Детелинари као транзитни правац, а да не спомињемо Бегеч, Футог и Ветерник. Међутим, након решавања јужне и источне обилазнице, изградње мостова, тешко да би Новом Саду преостала важнија инвестиција у градску саобраћајну инфраструктуру, те би на листи приоритета овај правац доспео на прво место.
