Северне и северозападне пределе земље већ је захватио облачни систем са слабијим падавинама. Тај систем ће се до краја дана проширити на целу земљу условљавајући кишу, а у појединим деловима пљускове са грмљавином. То ће све бити у домену жутог метео-аларма, односно у појединим тачкама могућност падавина 30 литара кише за 24 часа, локално и више, каже за РТС Југослав Николић, директор РХМЗ-а.
Југослав Николић наглашава да ће данас и сутра после подне постојати услови за пљускове, а најугроженији биће јужни делови земље.
„Мала је вероватноћа да неки делови земље буду заобиђени падавинама, али је велика вероватноћа да не буду интензивне падавине. Релативно свежије време са сунчаним интервалима биће у недељу. Свежије време очекује се до средине следеће недеље са јутарњом температуром од 10 до 15 степени и максималном дневном од 23 до 27. Од средине следеће недеље сунчано време и дневне температуре преко 30 степени“, поручује директор РХМЗ.
Према његовим речима, летњи период је типичан за овакве ситуације, када хладнија ваздушна маса наиђе на топлију подлогу.
„Свака прогноза има одређену вероватноћу остварења. Она се остварује 85-95 посто и сви који прате прогнозу имају високе бенефите. Ви прогнозирате опште стање и услове за такве појаве, не може се прецизирати тачка у којој ће се десити и то се благовремено до 24 часа унапред објављује, шаље свим потенцијалним корисницима и када су упозорења у питању, ми шаљемо и билтене и писане најаве и све се то објављује и на сајту“, наглашава Николић.
Истиче да, када се посматра климатолошки последњих 130 година, температура у Београду је порасла за 1,6 степени, што је довољно да се концентрација влаге у атмосфери повећа за десетак процената и то повећање влаге присутно у атмосфери изазива повољније услове управо за стварање грмљавинских и олујних облака.
Додаје да нема бојазни од поплава и да падавине у овом месецу нису упоредиве са 2014. годином. Тада је у Београду измерено 170 литара у једној кишној епизоди и у већини станица широм Србије је било од 120 до 170 литара.
Николић истиче да је 5. јуна био велики развој облачности који је био условљен циклонском циркулацијом и фронталним системом који се кретао од запада према истоку преко наше земље и условљавао изразиту нестабилност.
„Ветар који се јавља у тој зони је олујни који може да руши кровове, чупа дрвеће. Ми у таквим условима покушавамо да вештачким путем, делујући на микрофизичком нивоу, убацујући одређени реагенс у ракете, створимо што је могуће више ситнијих зрна града уместо малог броја крупнијих зрна и на тај начин та ситнија зрна падајући у све топлији слој атмосфере да се истопе“, објашњава директор РХМЗ.
Према његовим речима, то је принцип дејства ракета и 5. јуна, од 13 до 18 часова, испаљене су 942 ракете са 212 станица широм Србије, које су домену командовања 10 радарских центара.
Додаје да екипе РХМЗ-а раде даноноћно, да су усаглашене са свим међународним организацијама и у домену су врха ове струке.
„Наши научници су направили модел који користи и америчка национална служба и још двадесетак развијених земаља“, поручује директор РХМЗ-а Југослав Николић.
