Globalno vreme je vrlo složen sistem, s mnogo malih i velikih klimatskih pokretača. Jedan od najvećih je La Ninja, odnosno veliko hlađenje temperatura površine mora preko središnjeg i ekvatorijalnog Tihog okeana. Deo je veće i prirodno nastale pojave okeanske atmosfere poznate kao El Ninjo, punim nazivom „El Niño Southern Oscillation“ (ENSO).
Šta nam oni donose, pokušali su u svojim dugoročnim prognozama za zimu prikazati dva poznata meteorološka servisa, AccuWather i Severe Weather (SWE).
Oluja za olujom?
AccuWeather-ova velika zimska prognoza predviđa kako će ova zima u južnom delu kontinenta podsećati na prošlogodišnju.
Prognoziraju oluje i jake vetrove u Španiji i na jugu Francuske.
„Neke od najjačih oluja najverovatnije će se desiti u južnoj Francuskoj, Španiji ili Portugalu ove zime“, upozorio je meteorolog Tajler Rojs. Pišu kako druge delove južne Evrope čeka vlažna zima, bez olujnih vetrova.
Obilna vlaga stiže sa Mediterana u Italiju, na Balkansko poluotovo kao i veći deo Turske. Prema meteorologu Alanu Repertu, zbog stalnog toka vlage u ovim se područjima očekuju oluja za olujom.
„Čak bi i umerene količine padavina mogle da rezultiraju brzim oticanjem i nabujalim rekama, a što bi moglo da prouzrokuje značajne poplave“, naglašava.
Očekuje se da će temperature ove zime u većem delu južne Evrope ostati prosečne. Ali, one u delovima Italije, Grčke i Balkanskog poluostrva mogu se ponekad popeti i iznad normalnih.
Za unutrašnje delove istočne Evrope najavljuju neočekivano hladan vazduh. Područje sa najvećim rizikom za temperature nekoliko stepena ispod normalne obuhvata područje od središnje Ukrajine prema severu do Litvanije i Estonije kao i zapada do Slovačke i Poljske.
Ista aktivna oluja koja će ove zime povećati rizik od poplava širom Italije i Balkana, doneće niz nepovoljnih vremenski prilika istoku kontinenta gde se očekuju česta razdoblja kiše i snega.
Na severu Evrope ne predviđaju nestabilno vreme ove zime niti olujna nevremena kakva su prošle godine pogodila delove Irske, Nemačke, Danske, Norveške i Švedske. Dugotrajno sušno vreme, ističu, očekuje se za istočnu Francusku, Nemačku, Švedsku i Norvešku.
Kasnije ove zime, najavljuju prognostičari, produženi naleti hladnog vazduha stići će širom Severne Evrope, naročito Irske i Ujedinjenog Kraljevstva gde će se povećati prilike za sneg, kao i na područjima od Francuske do Poljske, posebno kasnije u sezoni.
Toplija zima od prosečne
Prema ECMWF sezonskom modelu prognoze, kojeg u SWE nazivaju napouzdanijim, Evropa bi u zimskim mesecima (decembar, januar, februar) mogla imati više temperature od normalnih, što će čak jače biti izraženo na severu kontinenta. Moguće je povremeno hladno strujanje sa severozapada na kopno.
U središnjim i zapadnim regijama desiće se povremeni hladni frontovi sa severa i severozapada što će dovesti do prosečnih, normalnih vremenskih prilika. Više padavina, ali i oluja očekuje se na severu. I na Mediteranu prognoziraju vlažnije uslove.
Kada je reč o snežnim padavinama, ovaj model predviđa manje od normalnih količina. Više snega se najavljuje za delove srednje Evrope, jugoistok (istočni deo BiH, Srbija, Crna Gora i druge JI zemlje) kao i severnu Skandinaviju.
UKMO model ima nešto drugačiji obrazac od ECMWF-a, ali predviđa slične vremenske prilike. Na našem kontinentu prognozira topliju zimu sa visokim pritiskom koji raste nad kontinentom, a tragovi niskog pritiska i oluje će se zadržati severnije. Tople anomalije prognostičkih karata vide se nad celim kontinentom.
Vrlo slična predviđanja ima i američki model CFSv2, a za Evropu prognozira više padavina nad severnim i središnjim delom, a na južnom manje od uobičajenog te sušniju zimsku sezonu.
Zaključak SWE-a je da će Evropa imati toplije od prosečnih temperatura na većem delu kontinenta. To, međutim, ne znači da neće biti hladnih frontova i hladnijih dana nego tek ukazuje da će hladni frontovi i prodori hladnijih vazdušnih masa biti ređi u regiji. Zapadni delovi će verovatno imati češće prodiranje hladnijeg vazduha od istočnih.
Prema njima se očekuje da će na kopnu pasti prosečna količina padavina, a sušniji uslovi verovatno će biti u jugozapadnoj Evropi i Sredozemlju.
