У Европи букте пожари и бележе се рекордно високе температуре, а климатолог Владимир Ђурђевић наводи да је клима на целој планети промењена, као и да су учесталије топлотне таласе научници деценијама уназад предвидели, те да не треба да будемо изненађени и можемо да очекујемо још екстремније услове у будућности.
„Једноставно – планета је топлија него што је била у прошлости, данас је топлија за отприлике 1,2 степена и тај пораст просечне глобалне температуре значи да имамо више топлотних таласа, да су они дужи, интензивнији и да често пробијамо температурне рекорде“, навео је Ђурђевић за Танјуг.
Он истиче да су то чињенице које су добро осмотрене, анализиране и које су научници знали деценијама уназад.
„Данас живимо потврду прогноза од пре 30, 40 година и треба на то полако да се привикавамо, али и да очекујемо још екстремније услове у будућности, пошто овај процес неће ускоро стати“, поручио је Ђурђевић.
Он је подсетио да су у прошлости топлотни таласи били ретки и упоредио са последњим годинама, када се бележе и три, четири током године.
„Због овога што нам се дешава не треба да будемо изненађени, јер је то једноставо ситуација која је очекивана у смислу науке. Оно што треба да радимо јесте да се прилагођавамо полако таквом стању, треба да живимо на топлијој планети и у граду у коме се чешће дешавају топлотни таласи“, додао је Ђурђевић.
Он наводи да у случају да не напустимо фосилна горива, већ наставимо да их користимо до краја овог века, у истој количини, онда, каже, потенцијално можемо да се загрејемо за још три, четири степена.
„Тада је јако тешко причати о прилагођавању, научници стално упозоравају да треба да будемо свесни да је једини сценарио који нам омогућава да останемо колико толико стабилни, сценарио у коме се сва енергије производи из обновљивих извора, а не из фосилних горива, а то је врло тежак задатак и не може да се деси преко ноћи, потребно је 20, 30 година, али морамо томе тежити и улагати напоре да се то деси“, упозорио је Ђурђевић.
На питање зашто је ове године „критична тачка“ Велика Британија, у којој је због температуре од 40 степени проглашена ванредна ситуација, Ђурђевић одговара да сваке године „као у некој лутрији“, понека земља буде извучена у удару најјачег топлотног таласа.
„Не може цео континент да буде у топлотном таласу, превелик је, код нас су 2017. и 2012. биле изузетно топле, те године смо добили и ту неславну лутрију топлотних таласа, тако да сваке године неко буде у центру, али оно што забрињава јесте да сваке године постоји критична тачка и да се тачке шире“, рекао је Ђурђевић.
Када је реч о Србији, Ђурђевић наводи да се цела област Југоисточне Европе налази на делу планете где се климатске промене дешавају мало брже и видљивије су од просека.
Каже, у том смислу треба да очекујемо интензивније екстреме и веће промене него што је глобални просек.
„Када се раде неке детаљније анализе, видимо да је тај регион угроженији у односу на просек и због тога бисмо требали да више водимо рачуна о томе и да размислимо како да преобликујемо наше друштво да бисмо трпели мање последице и топлотних таласа и поплава и суша“, закључио је Ђурђевић.
