Dan posle završetka 24. Festivala ekološkog pozorišta u Bačkoj Palanci, kada su se slegli utisci, razgovarali smo sa direktorkom FEP-a, režiserom Sonjom Petrović.
Festival sa ovolikom tradicijom nužno mora da evoluira. Šta je ono što je novina u odnosu na prethodni FEP?
– Svaki festival je drugačiji, ne može biti isti. Ove godine je novitet to što smo imali goste iz inostranstva i konačno smo postali međunarodni. Druga razlika je da ove godine prvi put od kada sam ja direktor, nemamo kamp. Ono što bih posebno istakla, da je posećenost ove godine bila veća nego ikada.
Prethodnih godina, festival je promenio više lokacija održavanja. Šta je osnovni razlog tome?
– Naša prvobitna ideja i koncept festivala je bio da se on događa u prirodi, a iz razloga što smo želeli da proširimo ideju, da predstave ne obrađuju samo ekološke ideje nego i samo okruženje bude u prirodi, da deca ceo dan borave u zdravom okruženju. Naše želje i ambicije su premašile naše mogućnosti jer takva koncepcija iziskuje mnogo veći budžet, što zbog infrastrukture, što zbog nepostojanja električne energije na tim mestima i drugih logističkih problema.
Vratili smo se u Kulturni centar jer je ono iole adekvatno mesto za pozorišne predstave koje su ove godine bile dosta zahtevne u tehničkom smislu. Ovo je i osnovi razlog zašto smo se vratili u grad.
Ove godine imali ste inostrane goste iz Rusije, Turske i Hrvatske. Kako ste ih pronašli?
– Mi smo zadnje dve godine članovi Svetske asocijacije profesionalnih pozorišta za decu ASSITEJ sa sedištem u Francuskoj. Oni su nas prepoznali kao festival sa najboljim osmišljenim konceptom i pojavili smo se na njihovom sajtu među prvih deset bitnih festivala. Jedini smo festival ekološkog karaktera i jedini pozorišni festival u gradu koji nema pozorište.
Bili smo primećeni na internetu, pa su se mnogi prijavili da učestvuju, ali iz finansijskih razloga nismo mogli sve da ih dovedemo, a bilo je prijava iz Nepala, iz Ruande, iz Mauricijusa, pa dve sjajne predstave iz Belgije. Ipak, uspeli smo dovesti umetnike iz Rusije, Turske i Hrvatske.
Pored pozorišnih predstava imali ste i razne radionice, muzičke događaje. Mladi su u velikom broju volontirali na FEP-u?
– Pored osnovnog koncepta igranja pozorišnih predstava za decu, trudimo se da imamo i program koji je potreban Bačkoj Palanci, ali i koji mi volimo i želimo da imamo na festivalu. Osim za decu imali smo program i za mlade, jer smatramo da su oni jednako zapostavljeni u ovom gradu u smislu ponude i sadržaja.
Mladi su stvarno u velikom broju volontirali i smatrali smo da smo dužni i njima da nešto ponudimo, pa smo odabrali dve predstave za mlade koje su bile delo amaterskih trupa. Mislimo da je i ovo način da mladi zavole pozorište, da vide da mogu i amaterski da glume i igraju u predstavama. Naši volonteri, ima nas oko dvadeset u organizaciji, uzimaju godišnje odmore na svojim radnim mestima da bi besplatno radili na FEP-u.
Imali ste lepu saradnju sa Kulturnim centrom Bačka Palanka i AMK „Bačka“?
– Prirodno je da sarađujemo sa KC, a novina je da AMK „Bačka“ otvara vrata za kulturu i za ekologiju što je fascinantan primer. Njihovi resursi i podrška nam mnogo znače u svakom smislu.
Budućnost FEP-a?
– Najznačajnije je da sledeće godine slavimo veliki jubilej, 25 godina festivala, što je neopisivo značajno. Četvrt veka jedna generacija je odrastala u gradu bez pozorišta, a pokazala je inicijativu da nešto promeni. Ja već jedanaest godina organizujem festival, dobijam izuzetno dobre kritike, a ne vidim da se nešto suštinski promenilo. Nažalost, to je slučaj i za ceo ovaj period od četvrt veka, tako da smo u dilemi da li je celo društvo tako, da li je pozorište nepotrebno?
Sledeće godine ćemo se baviti tom temom i planiramo da festival obeležimo onako kako to i zaslužuje. Već smo sklopili saradnju sa velikim brojem inostranih pozorišta, ove godine smo i ranije raspisali konkurs da bi oni u svojim zemljama mogli da pronađu sredstva da pokriju troškove puta. Tako da iduće godine očekujte najinternacionalniji festival do sada.
Moram na kraju istaći, da nas je ove godine podržalo i Ministarstvo kulture, što veoma bitno i značajno, kao i fondacija „Dunđerski“ i „Karlsberg“.
Na kraju moramo dodati, da Festival ekološkog pozorišta ni dalje nema svoj dom, da je podstanar, što iziskuje nove i stare probleme.
