Samo onaj ko uči, radi i štedi steći će bogatstvo!
Proverena i omiljena književnica iz naše sredine, Radmila Antić je izdala novu knjigu priča. Autorka je o osnovnoj niti vodilji prilikom pisanja knjige rekla:
– Ove reči su mi se urezale u sećanje kada me je moja baba (mamina mati) učila o načinu života, upornosti, radu, poštenju, doslednosti, pravičnosti, skromnosti i veri u Boga.
– Zapamtila sam da stalno moram učiti kako u školi tako u svakodnevnom životu – porodica, zemlja, profesija cela okolina. Postavila sam sebi zadatke da ću svojoj deci i unucima prenositi sva znanja koja sam stekla tokom školovanja, a i u svakdašnjem životu.
– Mnogo volim svoj zavičaj – ravnicu i Frušku goru. Te lepote nikada ne bih mogla ostaviti i otići bilo kuda. Volela bih da mlađe generacije sačuvaju svu lepotu ovih predela i da izgrade što više mogu, ulepšaju i poboljšaju život. Decu treba usmeriti na poljoprivredu i domaćinsko poslovanje. Zdrava porodica se uči i vaspitava od malih nogu.
[rev_slider alias=“podunavlje-2-„][/rev_slider]
– Blagovremeno treba usmeriti omladinu na upornost i istrajnost u radu i ljubavi. Samo predanim radom i požrtvovanošću stiče se bogatstvo, čuva stečeno i nasleđeno imanje. Poštovanjem i uvažavanjem svake ličnosti uz Božju pomoć, dolazi se do blagostanja i napretka.
– Pesma Ljubivoja Ršumovića kaže: „Dete treba da posmatraš a`l mu nemoj na put stati što ga pre čovekom smatraš pre će čovek i postati.“
– Čitajući knjigu autora Radmile Antić, bake radosnog detinjstva, koja je ovo želela da podeli s novim pokoljenjima, a osobito sa svojim unučadima, dovodi čitaoca u jedno opušteno i radosno detinje stanje. Čitajući priče čitalac postaje deo dečije razbibrige. Nenametljivog učenja lepog ponašanja, novih saznanja o starom. Kroz priču, autor čitaoce uči drugarstvu, potrebi da dete bude bližnji drugom detetu. O iskonskoj želji da bude voljeno i da voli. O ljubavi, kao smislu igre, a u isto vreme i o smislu postojanja i još mnogo čemu dobrom, što je Radmila iznedrila kroz male dogodovštine velikih junaka.
– Ti mali veliki ljudi, na svojim plećima nose tragove prošlosti, a u isto vreme, otvaraju vrata budućeg, na koje ih autor ovih priča sprema, ne bi li se sposobniji i osvešćeniji nego što je bila njena generacija, hvatali u koštac s vremenom koje dolazi, i koje po želji autora treba nadići i pobediti. A biti i ostati dete – istakla je u recenziji knjige, Slobodanka Nikšić, pesnikinja iz našeg grada.
U pedesetak priča Radmila Antić kroz interesantne dijaloge i po neku pesmu, obrađuje sve one osobine koje (treba da) krase ljude – uglavnom kroz doživljaje Bojane i Nikole koji „su išli zajedno u obdanište pa u predškolsko i sada u osnovnu školu u isti razred drugo odeljenje…“ po rečima autorke.
Ovu lepu i čitku knjigu sa snažnom porukom izdao je Književni klub „Dis” Bačka Palanka, a pripremila i štampala „Štamparija Stanišić” takođe iz našeg grada.
Pogledaj: „Cvetna pijaca“ u Bačkoj Palanci
