Kada je početkom 2002. godine naš čuveni pesnik i televizijski autor Duško Trifunović pročitao knjigu pesama Nedeljka Baćine „To možeš biti samo ti“ (izdate decembra 2001.), odmah je poželeo da prisustvuje njenoj promociji. Nazvao je Radomira Perišića – Pekija, koji se prihvatio organizacije promocije.
Na dan Zaljubljenih (kod pravoslavaca Svetog Trifuna), 14. februara 2002. godine, u prilično popunjenoj sali bioskopa u Bačkoj Palanci, upriličena je promocija knjige Nedeljka Baćine, „To možeš biti samo ti“ koju je lektorisala Adela Varga.
Samu promociju je otvorio frontmen grupe „Cvrčak i mravi“ iz Novog Sada, Branko Pražić, pevajući uz pratnju akustične gitare, jednu od pesama naših poznatih izvođača zabavne muzike, za koju je tekst napisao Duško Trifunović, a napisao ih je podosta za mnoge tada pozante pevače (Bijelo Dugme, Zdravko Čolić, Seid Memić Vajta, Indeksi, Jadranka Stojaković, Bisera Veletanlić, Neda Ukraden, Željko Joksimović).
Zatim, reč je uzeo naš čuveni pesnik i između ostalog rekao:
– Knjigu sam pročitao i potvrdio ono što svi znamo, da su pesnici nepredvidivi, bave se svojim intimama, svojim životom, ali i životom drugih ljudi. Iz te knjige sam saznao puno toga što pripada ovom kraju, koji je istorijski jako zanimljiv, međutim, Nedeljko je Hercegovac, iz njegovih pesama stalno viri neki motel „Hercegovina“, Nevesinjska ulica, pa njegovi drugovi koji su tu poimenično, pa neke devojke, žene i deca. To je dobro, jer svaki prostor, regija, grad, Gajdobra, mora imati takvog čoveka, hroničara. On je opisao sve što ga je zakačilo u pijanstvu ili treznom stanju, dobrom ili kukavnom raspoloženju i dobro je što je to Nedeljko Baćina napisao i objavio. Dok su drugi bili zauzeti karijerom, Nedeljko je pored karijere i pisao, da se vidi da je živeo među ljudima.
Veoma nadahnuto, o pesniku i njegovoj knjizi, govorio je i dr Jovo Radoš, recenzent:
– Čitajući pažljivo pesme Nedeljka Baćine, u ulozi recenzenta, tražeći da kritički sagledam osobenosti i vrednosti njegove poezije, na pamet mi je odmah pala jedna poznata Platonova misao „Svi pesnici su ludi“. Po njemu je pesništvo božanski zanos i božanska obuzetost, koja dolazi od muza. Dolaziti do pesme, znači biti izvan sebe, što posmatrano okom običnog čoveka znači biti lud. Stihovi Nedeljka Baćine su direktan proizvod i izraz njegovog osobenog ludila, ekstatičnosti i mahnitosti.
Za razliku od drugih pesnika, Nedeljko ređa stihove onako kako naviru i nadolaze. On ne dorađuje i ne popravlja. U njegovim pesmama dominira pesničko pijanstvo, raskalašnost života, razobručenost nagona, raspusnost i orgijastičnost. On je pesnik onoga što je nagonsko, što je eruptivna emocija, on je pesnik ljubavi i vina i svojevrsne moderne boemije. Ali u 77 pesama koje su date, on je ujedno i romantičar i nostalgičar. On na svoj način pokazuje svoju boemiju, čovek svojevrsnog senzibiliteta koji je razapet između nasleđene epske tradicije i modernog vremena, između Vojvodine i Hercegovine, između Gajdobre i Nevesinja.
A da bi se njegove pesme razumele, ne može se zaobići Gajdobra, njen krajolik, mentalitet i život u celini. Što se tiče karakteristika Nedeljkove poezije, poslušnosti stiha, po motivima i pesničkom senzibiletu, on ponekad podseti na Peru Zubca, ponekad na Miroslava Antića, možda i na Neleta Karajlića, ali ipak on je svoj, samosvojan i na svoj način iznosi svoj senzibilitet, svoje emocije i ono što je njegova ličnost. Moja je preporuka, da ne ostane samo na nivou onoga što je posvećeno užem krugu prijatelja i svojim kafanskim drugovima.
Ovaj pesnički talenat treba da dobije jednu širinu i da kroz sito i rešeto vremena neka od ovih pesama ostane posebno upamćena.
Recenzent dr Nebojša Kuzmanović je istakao:
– Pokazalo se još jednom da su knjige ono što mogu da okupe ljude više nego sve pare i sva bogatstva ovoga sveta. Neđo Baćina je mnoge ljude iznenadio time što je objavio ovu knjigu. Piše pesme o ljubavi, o slobodi o onome što verovatno sve nas muči i tišti u teškim trenucima. Valja pomenuti dva mlada čoveka, Dragana Jovića i Bojana Gajića, koji su pomogli da ovako lepa knjiga odštampa. Ja knjigu od srca preporučujem da pogledate i pročitate.
Između obraćanja gostiju, stihove Nedeljka Baćine čitala je glumica Srpskog Narodnog Pozorišta iz Novog Sada, Lena Bogdanović, dok je uz pratnju Branka Pražića, pevala i Helga Popović.
I tako, uz reči gostiju i autora, uz pesmu i čitanje poezije, proveli smo veoma prijatnih sat i po, dva tog hladnog februarskog dana pre skoro 19 godina. Lepo je i pomalo nostalgično, prisetiti se tih čarobnih trenutaka, kada je umetnost ispunila naša srca i duše. Da, bili smo mladi i bilo nam je lepo…
Nedeljko Baćina ne prestaje da stvara, u pripremi je i njegova šesta knjiga „Poslednji ljubavnici Nevesinjske ulice“.
