Одржана промоција књиге песника Горана Јовића

345
Foto: Biblioteka "Veljko Petrović"

У среду 15.06.2022. године у дворишту Народне Библиотеке „Вељко Петровић” одржана је промоција књиге Горана Јовића, песника и кантаутора из Бачке Паланке.


Под насловом „Истргнуто из певанке” ова збирка поезије обједињује стваралачки рад аутора, повезујући већ познате песме са онима насталим у периоду новог надахнућа. Сам аутор истиче да је “по основној вокацији песник” и да поезију, у даншње време, није довољно “штампати”, већ да отпевана неупоредиво брже и ефикасније стиже до данашњег слушаоца.

Аутор је отпевао своје песме приредивши присутнима доживљај певаних речи, које по својој природи носе своју мелодијску линију, а које су се кантауторским умећем песника изразиле кроз оригиналан и већ препознатљив Горанов стил. Иза његових “песама које се певају” крију се једноставне и питке теме, препознатљиви лајтмотиви који храбро говоре о једноставним стварима, никога не остављајући равнодушним.

У прелепом амбијенту ”Вељкове Баште”, присутнима се обратио и пожелео добродошлицу директор Народне Библиотеке „Вељко Петровић”, господин Миладин Зорић, који је на крају свога излагања истакао: „Могао бих вам још штошта лепог рећи о песмама Горана Јовића, и о љубави, и о радости живљења, и о звуку равнице, и о weltschmerz-u у његовим песмама…Али нећу! Песме ће нам рећи саме.”

Горан Јовић је аутор са тајном.

Непрегледни светови који се као облачци назиру кроз његово дело, само су делић дубине душе која у исто време и воли и пати, која разуме овај свет и диви му се али у потаји ћути своју потиснуту бол. Његова одлучност да кроз уметност изрази снагу смисла постојања, не пристајући при том да постане као свет, већ  се добротом, лепотом и трпљењем бори за поглед, за љубав, за реч праштања, за нежност, неизбежно побеђује и траје. Своје битке поштено бије нимало не штедећи себе, али, са изразитом саосећајношћу уводи слушаоца у тај свој тајанствени свет кроз искреност, огољујући се у потпуности. Тако, кроз његову поезију, његове тајне постају наше, наше тајне постају део његовог дела, и у том заједничарењу сваки пораз постаје искуство, свака патња узвишено осећање, а нови светови се помаљају на хоризонту.


Твој свет, мој свет

 

Твој свет, твој читав свет
је један мали жути, обасјани
слепи сунцокрет.
Ти чешљаш лепу главу,
имаш сестру плаву,
твој свет.
Твој свет, учиш уметност
и будиш жељу,
ко ти си важан гост.
Ти не знаш, песма се не учи,
не слутиш ко иза свега чучи,
твој свет.
Мој свет, мој свет…
Мој свет је једна тешка лопта црна,
лавља шапа око трна.
Јездим мртав небом стењем
у потрази за поштењем.
Твој свет, мој свет…