БАЧКА ПАЛАНКА – У Музеју града у уторак (22.02.), присутнима је представљена књига „Патријарх Павле, светац којег смо познавали“ аутора Ђорђа Рандеља.
Ђорђе Рандељ један је од најпознатијих и најпризнатијих новосадских и војвођанских новинара, публициста и књижевника, а уједно и аутор чак 26 књига. Рандељ је и једини новинар који је за свој рад, уз бројне новинарске и књижевне награде, добио и
Октобарску награду Новог Сада и то баш оне несрећне, страшне 1999. године у време НАТО агресије и бомбардовања. Недавно је као дугогодишњи председник Управног одбора Српског народног позоришта добио и златну медаљу „Јован Ђорђевић“, највеће признање у овој области уметничког стваралаштва.
Као свештенички син, а потом и студент београдског Богословског факултета први је – кад се то тек осамдесетих година прошлог века најзад дозволило – у многим новинама и часописима, а највише у новосадском листу „Дневник“, почео да пише о великим црквеним празницима и српским славама, као и да помно прати рад Српске православне цркве и живот и обичаје нашег народа. О свему томе је деведесетих година прошлог века саставио две дуго очекиване, па зато у српском читалаштву врло тражене и лепо примљене књиге: једну о српским славама, празницима и обичајима (књига „Светачник“ ) и „Откриће Библије“, у којој нам је препричао цело Свето писмо Старога и Новога завета – књига је својеврсни увод или популарни, једноставни водич кроз Свето писмо.
Истовремено, Ђорђе Рандељ је био и међу првим војвођанским, па и југословенским уопште, новинарима који је још пре три деценије (1988. године) отишао на ратно или тада још предратно Косово и Метохију да тамо остане месецима и месецима следеће три године, само да би нам написао и дочарао тежак, страшан и готово неподношљив живот и патње прогоњених Срба и Црногораца у тој нашој јужној покрајини.
И тамо је имао и једну ретку, јединствену прилику да допре и до тадашњег владике Рашко-призренског, а тај владика је нешто касније (1990.године) постао и патријарх српски Његова Светост Павле, наш драги патријарх који ће убрзо постати и остати једна од најзнаменитијих личности у модерној, сасвременој историји нашег народа. Ђорђе Рандељ му је и тамо на Косову и Метохији и касније у Београду био и саговорник и упорни, неуморни пратилац, па и (што посебно воли да нагласи) једно време и лични шофер по косметским селима и градовима, црквама и манастирима.
Ти њихови сусрети, па можда и пријатељство, ако се може бити „пријатељ“ са неким ко је од тебе старији 40 година, а између њих двојице била је тачно толика – Патријарх Павле рођен је 1914, а Ђорђе Рандељ 1954. године. Ти њихови сусрети наставили су се и у Београду, после децембра 1990. када је владика рашко-призренски Павле изабран за патријарха српског, Рандељ му је свих тих година био редован гост у Патријаршији, све до патријархове смрти у његовој 96. години, што се све у овој књизи може прочитати.
О страдању и прогону Срба са Косова и Метохије Рандељ је написао и објавио једну књигу још 1989 године (дакле, пре тачно 30 година), због које је имао проблема на свом новинарском послу у Новом Саду, баш као што је и „наш патријарх имао проблема са тадашњим властима у Београду кад год им је износио стварну ситуацију на Косову. Јер се и у тадашњем новинарству и па и у политици наивно и кратковидо, дакле и сасвим неинтелигентно, баш онако комунистички, мислило да ће сви проблеми бити решени само ако се гурају под тепих и сакривају од очију јавности“.
После смрти патријарха Павла, 44-ог патријарха на трону Светог Саве, Рандељ је написао и ову књигу о невероватном и јединственом животу овог јединственог човека, којег је – по чврстом уверењу Ђорђа Рандеља – сам Господ поставио на трон Светог Саве баш у најтежих 20 година новије српске историје са посебним планом и задатком: да би, ако већ не може мир и животе бројних жртава грађанског рата, а оно бар да би спасао образ и душу нашем народу.
Ова књига је доживела четири издања а потом је, по заповести Павловог наследника на трону Светог Саве – новог патријарха српског Његове светости г. Иринеја – преведена и на енглески језик и изашла уз његов архијерејски благослов и у издању Патријаршије СПЦ.
Књига је до сада представљена у више од 60 градова широм Србије и Републике Српске, у три богословије: у Сремским Карловцима, Београду и Крагујевцу, а промовисана је и у Хрватској, Аустрији (у Бечу, где данас има више од 200.000 Срба), у Мађарској (у Будимпешти и, наравно, у Сент Андреји), и у Румунији (у црквеној општини у Темишвару). На тим књижевним вечерима учествовали су и наши истакнути савременици и најпознатији писци од Матије Бећковића до Виде Огњеновића, што због писца овог животописа, Ђорђа Рандеља, а још више и понајвише због поштовања према патријарху Павлу.
Данас се та књига – и на српском језику и у енглеском преводу – може наћи у многим црквама и ваљда свим епархијама наше СПЦ од Немачке, Француске, Шведске и Аустрије до Америке, Канаде и Аустралије… А сам Рандељ је рекао да можда није морао ни преводити, јер Срби у Чикагу или рецимо Торонту, па и у целој дијаспори… више воле да је имају на српском него на енглеском језику. Примерке на енглеском евентуално купе за своју децу или унучад, а поготово за поклон новостеченим пријатељима у иностранству, колегама на послу или новим комшијама… чисто да се и тако похвале и на најбољи начин покажу из којег и каквог народа долазе, наводи Рандељ.
