ТОВАРИШЕВО – Организација уједињених нација за просвету, науку и културу – УНЕСКО, 1999. године прогласила је 21. март за Светски дан поезије ради промовисања и подстицања читања, писања, објављивања и проучавања поезије широм света.
Овај дан осмишљен је с намером да се јавност подсети на снагу и важност песничке речи, која је све више на маргини друштвеног интересовања. Огранак Народне библиотеке „Вељко Петровић“ у Товаришеву, искористио је овај посебан празник – Светски дан поезије, као прилику за још једно дружење са малишанима кроз креативно-интерактивну радионицу.
Гости огранка, овога пута, су била деца 5. разреда ОШ „Милета Протић“, са наставницом српског језика Даном Бјелић. Радионица имала је за циљ да још једном подсети на важност и лепоту поезије, њен значај у свакодневном животу. Кроз причу књижничарке Лидије Шормаз деца су сазнала да је некада, у давна времена, било незамисливо успавати дете, а не казати му неку песмицу. Данас је то реткост.
Из бибилитеке наводе „Морамо прихватати „нове нормалности“ и нови ритам, али и сетити се старих времена. Кроз дивне примере песама наших песника: Војислава Илића, Јована Јовановића Змаја, Милована Данојлића, малишанима је пренета порука да поезију не читају само данас, него у свакој прилици. Поезију чине неопходни тренуци који чине живот лепшим. Кроз риме се може испричати о животу, осећањима, природи, љубави…“
Дивном, ванвременском поезијом коју је читала наставница, најављен је долазак пролећа, као вечна инспирација песника. Свако дете је добило задатак да одабере песму о пролећу која је на њега оставила најлепши утисак. Како би сећање на овај диван поетски час ван школске клупе трајало што дуже, текстови песама су залепљени у свеске ученика, а стихови илустровани у бојама пролећа.
