БАЧКА ПАЛАНКА – У понедељак, 27. јуна, у сали Музеја града, Културни клуб „Звоно“, хор одраслих и деце, одржао је један веома запажен и посећен концерт.
Дечији хор КЦ „Звонце“ оформљен је у марту 2021. године, са жељом да се наши најмлађи суграђани музички едукују од раног детињства и буду активни учесници у културном животу нашег града.
Циљ оснивања оваквог ансамбла је и намера да се у раном дечијем узрасту развије и продубим музичко интересовање, осетљивост за музичке вредности, критичко мишљење и креативност, а поврх свега способност вокалног извођења музике.
Хор у свој састав окупља децу узраста од 5 до 12 година. На пробама се континуирано ради на развоју музичког слуха и осећаја за ритам, нашто бољој вокалној техници и дикцији, а негује се и култура солистичког, камерног и колективног музицирања.
На репертоару поменутог ансамбла налазе се композиције различитих жанрова, домаћих и страних аутора, а паланачкој публици „Звонце“ се представља солистичким концертима „Тајна веза“, „Под сјајем звезда“ и „Неки нови клинци“ а потом и запаженим наступима у оквиру новосадског „Винтер феста“ и ПДФ фестивала у Бачкој Паланци, под диригентском палицом професорице Ђурђине Ристић.
Откуд идеја да се изводе песме из опуса Ђорђа Балашевића?
– Идеја да се на концерту изведу песме Ђорђа Балашевића јавила се пре више месеци, када смо извели један од његових великих хитова – композицију „Рингишпил“. Такође, и због личног афинитета, јер налазим да су веома инспиративни и стихови и мелодије овог кантаутора.
Како сте уклопили децу и одрасле у хору?
– Сарадња дечијег хора КЦ „Звонце“ и хора КК „Звоно“ траје преко годину дана. Било је веома лако превазићи генерацијски јаз управо због тога што смо сви, и велики и мали, окупљени заједничким циљем – да певамо, свирамо, промовишемо квалитетну музику и садржаје који би могли обогатити културну сцену ове средине.
Зашто двогласно певање?
– Како би се добио масивнији и у колористичком смислу занимљивији звук, спојила сам гласове деце и одраслих, и писала аранжмане за оба ансамбла. То се показало као сјајна комбинација, и због тога што је самим тим било лакше извежбати и засебне мелодијске деонице, које би касније чиниле складну целину. Пре заједничких, пробе су се најпре одвијале засебно. Иза нас су три успешна концерта.
Каква је сарадња са оркестром?
– Инструменталну пратњу на концерту „Неки нови клинци“, али и претходним концертима, чинили су: Иван Савић (гитара), Милан Чулић (кларинет) и Душан Вишекруна (перкусије). Са поменутим музичарима сам такође најпре радила засебно, а онда смо на заједничким пробама повезивали све елементе. Реч је о изузетно музички талентованим људима и ентузијастима са којима имам част и задовољство да сарађујем већ дуго, а надам се да ћу и у будуће.
Пратећи текст се добро уклопио у концерт?
– Сарадња са Јеленом Тушевљаковић – која је била водитељ програма – била је изванредна. На својствен и оригиналан начин нас је у драмско-литерарном смислу увела у атмосферу Балашевићевих песама, а такође је из њеног пера изашао и по који осврт на биографију поменутог уметника. Складно су се спојиле њене речи и музика која је уследила.
Како сте задовољни пријемом публике?
– Концерт је, као и претходни, био сјајно посећен. Реакције и коментари публике, којој смо измамили и осмех и по коју сузу, су управо онакве какве смо желели. Емоција је било много. Затреперила су многа срца. Мислим да је свако ко је присуствовао тој вечери, отишао кући опет помало заљубљен, дирнут изнутра.
На крају интервјуа, професорица Ристић је додала:
– Хтела бих овом приликом да се захвалим МЗ Дунав, Предшколској установи „Младост“ и Културном центру, који су подржали наш рад. Такође, позивам све оне који воле да певају и свирају, да нам се придруже – било да је у питању велики или мали хор.
