Наставник хармонике Давид Бертран из Бача је основну музичку школу „Стеван Христић“ завршио у Бачкој Паланци и он је следећи у низу бивших ђака, а садашњих педагога из средине одакле је и кренуо у свет музике.
– Моји родитељи су хтели да ме упишу у музичку школу јер сам био надарено дете. У кући смо имали концертни клавир, па сам имао жељу да упишем управо тај инструмент. Када је дошло време да се упишем у музичку школу, није било места на одсеку за клавир, па сам примљен да учим хармонику. Пошто сам из Бача, путовао сам у Бачку Паланку на часове два пута недељно.
– Хармонику сам носио у коферу, на торби за пијацу са точковима, са које је скинута торба. После почетног разочарења што нисам на одсеку за клавир, наставница Мила Гогић је препознала таленат и предложила ми је да идемо на такмичење. То ме је мотивисало, па смо заједничким снага стигли до такмичења и освајања првих награда.
– Захвалан сам наставници Мили, која ме је усмерила вежбањем на праву страну, да се мој таленат искаже на најбољи начин. Тако смо стигли и у Пулу, Аранђеловац, Крагујевац више пута, Лозницу, Београд… Наставница Мила Гогић је била са мном све до завршетка школовања у основној музичкој школи, после сам уписао средњу музичку „Исидор Бајић“ у Новом Саду на одсеку хармонике у класи професорице Светлане Стојичић, наше Паланчанке.
– Поред хармонике, самоиницијативно сам вежбао и оргуље у Бачу, где сам свирао у цркви у фрањевачком самостану. У четвртом разреду средње школе имао сам консултације са професором Золтаном Борбејем са новосадске Академије да видимо да ли ја могу да полажем пријемни за оргуље, пошто није постојао одсек за хармонику. Он је био одушевљен мојим знањем, тако да сам 2015. године уписао на Академији уметности у Новом Саду, на музичком департману одсек за оргуље у класи управо професора Золтана Борбеја. Одмах сам почео и да радим на заменама и то баш предмет хармоника.
– Прво сам радио у основној музичкој школи „Јосип Славенски“ у Новом Саду, затим овде у Бачкој Паланци, мењајући наставницу Милу, која је тада била на трудничком одсуству. Интересантно, после тога сам мењао моју наставницу у школи „Исидор Бајић“.
– Пут ме даље водио у Бач, у истурено одељење ШОМО „Стеван Христић“ да бих се на крају скрасио у Бачкој Паланци. У међувремену сам водио хорове у цркви у Бачу и у Вајској и било је тешко све то уклопити, тако да сам још увек апсолвент, али не још дуго. Тренутно сам добио место и у катедрали жупе „Имена Маријиног“ у центру Новог Сада, као стални оргуљаш и диригент хора.
– Када сам први пут дошао у нашу школу и мењао моју наставницу Милу Гогић, то је за мене био један леп осећај вратити се овде и то у улози наставника. Било је интересантно сарађивати са мојим наставницима оркестра, солфеђа и осталима. Давно сам схватио да волим да радим са децом, да ме то испуњава, да поделим своје стечено знање са ђацима. Јако је дивна ствар гледати њихов напредак, да понекад неке композиције боље изведу него ја. У школи предајем још и оркестар хармоника, у ком ученици разног нивоа знања, осећаја, карактера чине једно складну целину и звуче фантастично заједно. У породици имам два просветна радника, па и не чуди што и сам волим да преносим знање ђацима.
