Rad u Školi osnovnog muzičkog obrazovanja „Stevan Hristić“, jako dobro se prilagodio trenutnoj epidemiološkoj situaciji. O tome i o drugim dešavanjima u školi, razgovarali smo sa direktorkom Sandrom Milutinović.
– Posle mini raspusta, vezanim za Uskršnje praznike, vratili smo se našim obavezama u
školskom životu. Kraj treće četvrtine ove školske godine uspeli smo da dočekamo u školi i u
učionicama. Redovne obaveze vezane za ovo tromesečje radimo kao i ranije, samo mnogo obazrivije uz poštovanje svih mera zaštite.
U planu nam je da u poslednjoj četvrtini školske godine realizujemo sva ona dešavanja koje smo isplanirali, jer one daju smisao celokupnom našem radu. Za početak, tu je školsko takmičenje, koje smo „odenuli u novo ruho“, dali smo mu novi naziv „Osmi festival muzike“.
Želeli smo da smanjimo tenziju kod učenika, kada je u pitanju takmičenje, jer festivalski karakter omogućava više da učenici pokažušta su naučili, nego da se međusobno takmiče. Festival će se održati 28. aprila, sa nadom da će se situacija koliko – toliko stabilizovati, a mere bezbednosti bi bile neprisustvovanje publike.
Za sada ne znamo koliko će biti učesnika, jer prijave još stižu, ali verujemo da će festival trajati celi dan, ali još ne znamo kako će izgledati završni koncert.
Najverovatnije će nastup najuspešnijih učenika održati bez publike, snimaće se TV kamerom i posle emitovati. Zadržali smo trend, da na festivalu učestvuju učenici, koji ne idu na takmičenja van škole, tako da će i drugi imati priliku da pokažu šta znaju, a očekujemo prijavu oko stotinak mladihmuzičara naše škole. Za razliku od prethodnih
godina, sada neće učestvovati učenici solfeđa, nego samo instrumentalisti. Republičko takmičenje će se krajem aprila održati u Beogradu i Novom Sadu, koji je dobio održavanje takmičenja u tamburi.
Festival muzičkih i baletskih škola Srbije se ove godine održava u Vršcu, a kategorija orkestra ove godine ne postoji na tom takmičenju zbog epidemije. Našu ekipu će činiti četiri instrumenta, ove nedelje krenuće preslušavanja potencijalnih takmičara koji sviraju tamburu, violinu, klavir i solo pevanje, sa kojim prvi put izlazimo na festival i duo flauta. Sagledavanjem naših resursa, sala u renoviranoj zgradi Muzeja grada i u Gradskom bioskopu videli smo da ispunjavaju uslove da se i mi kandidujemo za domaćina Festivala muzičkih i baletskih škola Srbije. Ostaje nam da još vidimo smeštajne kapacitete, jer će učestvovati predstavnici oko šezdesetak muzičkih škola iz republike. Obavićemo i razgovor i sa predstavnicima lokalne samouprave, da i oni podrže organizovanje festivala i logistički i finansijski. A nadamo se da će epidemija iduće godine postati prošlost i da ćemo moći organizovati ovaj ozbiljan skup mladih muzičara Srbije.
[rev_slider alias=“podunavlje-2-„][/rev_slider]
Krajem meseca maja planiramo naš godišnji završni koncert, naravno njegov izgled će opet
diktirati tekuća epidemiološka situacija.
Smatramo da bi bilo najsigurnije da se koncert održi na otvorenom, a to zavisi i od vremenskih uslova. Kada je neko primetio da šta ako sve ove pripreme padnu u vodu zbog
aktuelne situacije, ja samodgovorila da je bolje i da se pripremamo, makar i ne nastupili, nego da ništa ne radimo.
Posebnom tugom smo primili vest, da su naša dva draga penzionera, kolege, Jelisaveta i Stevan Mak preminuli. Bračni par Mak sa radom u našoj školi počeo je 1960. godine, Stevan kao nastavnik violine, a Jelisaveta kao nastavnik harmonike. Njihov doprinos u izgrađivanju muzičke škole je neprocenjiv. Od 1974. godine Stevan Mak počinje da diriguje orkestrom harmonika nadasve priznatim u celoj tadašnjoj Jugoslaviji i svojim zalaganjem i
znanjem utemeljuje razvoj ovog sastava kojim se škola ponosi i dan danas.
Njegova supruga Jelisaveta, njegov životni ali i profesionalni saputnik i saradnik, mu se pridružila 1983. godine u radu sa kvintetom harmonika, te su zajedno krenuli sa osvajanjem najviših priznanja.
Zahvaljujući takvom radu te iste 1983. godine, kada je orkestar harmonika doneo u jednoj godini tri prve nagrade, sa pokrajinskog, republičkog i saveznog takmičenja, škola je dobila i Oktobarsku nagradu. Nakon odlaska u penziju, oni su i dalje ostali veoma zainteresovani za rad naše škole, pomno prateći sva naša kasnija dostignuća i dešavanja, te su bili redovni i neizostavni dragi gosti na koncertima našeškole.
Mesta u prvom redu publike, koja smo uvek čuvali za njih, nažalost, od marta ove, po svemu teške godine, ostaće prazna.
Kolektiv ŠOMO „Stevan Hristić“ ovom prililom izražava žaljenje zbog ovakvog velikog gubitka.
Pogledaj: “Hejt Sloveni, još ste živi?” – Umetnici protiv govora mržnje (VIDEO)
