NOVI SAD: Orkestar pod nazivom “Bečka kamerna simfonija” iz Austrije, nastupio je sinoć (29.10.), u 20 časova u Sinagogi, u okviru Nomusa. Kao solisti nastupili su pijanistkinja Tijana Andrejić Tenji i saksofonista Marko Džomba.
Pijanistkinja Tijana Andrejić Tenji Školu za osnovno muzičko obrazovanje „Stevan Hristić“ završila je u Bačkoj Palanci, a nakon toga srednje muzičko obrazovanje na odseku za klavir u Muzičkoj školi „Isidor Bajić“ u Novom Sadu. Potom je paralelno pohađala master studije klavira na Akademiji umetnosti u Novom Sadu i na Muzičkoj akademiji Santa Cecilia u Bergamu u klasi prof. Konstantina Bogina.
– Taj period života je bio više nego iscrpljujuć, ali sam tada naučila da mnogo efikasnije koristim vreme koje imam na raspolaganju za vežbanje i često mi se dešavalo da u avionu učim i memorišem neko novo delo – otkriva Tijana Andrejić Tenji. – Intenzitet putovanja i svih problema oko viza, koji su tad bili aktuelni, na kraju su me i doveli do odluke da se preselim u Italiju i da tamo provedem nekoliko narednih godina.
Od 2010. godine, pohađali ste svetski priznatu Akademiju Incontri col Maestro u Imoli u Italiji. Pošto su migracije tema ovogodišnjih Novosadskih muzičkih svečanosti, kako je život i boravak u Italiji uticao na Vašu životnu i umetničku perspektivu?
– Mislim da je dragoceno za jednog mladog umetnika da jedan period života provede van svoje zemlje, da proširi vidike, da upozna drugačije mentalitete, narode, kulture, da nauči nove jezike i da ugradi u svoju ličnost što više sadržaja koji će se neminovno odraziti i na kvalitet njegovog sviranja. Život u Italiji je jedno nezaboravno iskustvo i u privatnom i u profesionalnom smislu. Tamo je sve umetnost. Na pijaci se pevuše arije iz Verdijevih opera, svako selo ima koncertnu salu i festival, a u Milanu, gde sam živela, vi ne znate na koji kulturni sadržaj pre da odete jer je izbor ogroman. Cela vibracija u vazduhu je inspirativna. S druge strane, ne mogu da ne spomenem da je jako izražena podela na EU i NON EU državljane i da sam na svojoj koži osetila i direktne i one prećutne diskriminacije, ali sva ta pozitivna i negativna iskustva su me oblikovala i dala mi neke nove životne uvide i spoznaje na kojima mogu da budem samo zahvalna.
S obzirom na to da ste nastupali u brojnim koncertnim dvoranama širom Evrope, kako sagledavate Vaša „poslovna“ putovanja i koliko su ona značajna za jednog muzičkog izvođača?
– Scena i putovanja su sastavni deo našeg posla. Pauza u koncertiranju, koja je nastala zbog korone, izvođačima je jako teško pala i povratak na scenu nakon pauze je mnogim mojim kolegama bio dosta neprijatan. Umetnost izvođaštva je i umetnost komunikacije sa publikom. Mi ne možemo samo da stvaramo u četiri zida, moramo da podelimo delo sa publikom da bi stvaralački ciklus bio zaokružen. Što više iskustva na sceni, to bolje. Interpretacija zavisi, naravno, i od trenutnih spoljašnjih okolnosti u smislu akustike, klavira, sale kao i od trenutnog stanja izvođača, ali i od svih prethodnih iskustava i sadržaja koja izvođač nosi u sebi. Pijanista koji ima bogato iskustvo na sceni će se lakše nositi sa svim izazovima, koji su sastavni deo svakog nastupa, nego neko ko nema takvo iskustvo.
Bečka kamerna simfonija
Orkestar “Bečka kamerna simfonija”, osnovan 2006, okuplja darovite umetnike sa sedištem u austrijskoj prestonici. Karakterističan je po raskošnom repertoaru, ali najčešće izvodi dela autora 19. i 20. veka, kao i savremenih stvaralaca. Po ugledu na slične svetske orkestre, “Bečka kamerna simfonija” se iskazuje i u sastavu gudačkog kvinteta.
U takvoj formaciji koju čine najbolji odabrani muzičari iz orkestra, ostvarili su brojne nastupe u Španiji, Italiji, Turskoj, Danskoj, Švedskoj, Poljskoj i Velikoj Britaniji, a, zahvaljujući Nomusu, imaće prilike da ih čuje i publika u Srbiji.
Na Vašem repertoaru nalaze se dela za klavir najznačajnijih kompozitora u istoriji muzike, koji su komponovali upravo za ovaj instrument. Između ostalog, snimili ste i kompakt izdanje pod nazivom „Serbian Piano Music” u kojem ste predstavili važne klavirske kompozicije iz istorije srpske muzike. Na koji način pristupate odabiru repertoara? Ka čemu težite u svom tehničko-tonskom izrazu?
– Moj repertoar je uvek bio kombinacija standardnog i manje standardnog klavirskog repertoara. Oduvek sam imala potrebu da istražim i da prezentujem publici manje poznata dela koja su kvalitetna, ali se iz nekog razloga nedovoljno izvode. Kada sam svirala dela sa kompakt diska „Serbian piano music“ po Evropi, publika je zaista s oduševljenjem reagovala na naše kompozitore i mislim da je jedna od misija izvođača, između ostalog, i da edukuje publiku u tom smislu. Što se izraza tiče, težim da prenebregnem udaračku prirodu klavira i da ton bude što raspevaniji, topliji i obliji, da stvorim privid vokalnog u njemu, a tehnički aspekt mi je uvek u službi muzike i služi mi kao sredstvo za izražavanje određene muzičke ideje.
Ove godine se obeležava 230. godina od smrti Volfganga Amadeusa Mocarta. Vi imate priliku da na Nomusu izvedete njegov Klavirski koncert br. 20 u d-molu KV. 466.
– Klavirski koncert u d-molu je moje omiljeno Mocartovo delo koje sam svirala u nekoliko navrata sa različitim orkestrima po Evropi. Ovo će biti prvi put da ga izvodim u Srbiji i čast mi je što će to biti baš na Nomusu povodom godišnjice Mocartove smrti. U njemu se smrt već predoseća, izuzetno je dramatičan i pun anskioznosti, strepnje, uznemirenosti. Interpretativno nastojim da svakom Mocartovom delu pristupim i kroz opersku prizmu i da ga postavim tako da su veoma jasni likovi i karakteri određenih tema i uloga sa velikim međusobnim kontrastima koji doprinose celokupnoj dramaturgiji dela.
