Mađarsko kulturno-umetničko društvo Šandor Večera iz Bačke Palanke osnovano je u maju 2001. godine. Predsednik udruženja Zoltan Farago (1961) kaže da njihovo udruženje broji oko 300 članova, ali decenijama u školama nije bilo nastave na mađarskom jeziku. Poslednje dve godine deca u osnovnim školama imaju mogućnost da uče i mađarski jezik. Uticaj na to imala je i grupa ovdašnjih entuzijasta, uz podršku Saveza vojvođanskih mađara.
Da li se ovo odražava i na delatnost društva?
Smatramo da smo na dobrom putu očuvanja naše zajednice. Naravno, mešoviti brakovi i odsutnost škole ostavili su neželjene posledice na naš jezik. Moja generacija iz O.Š. „ Klara Feješ“ (samo 8 učenika) bila je poslednja koja je završila osnovnu školu na mađarskom jeziku. Sada je i naš Nacionalni savez shvatio naše zalaganje, radimo na istom projektu… Katolička crkva nam je dala staru zapuštenu Crkvu sv. Antona. Na osnovu ugovora, po završetku treće faze radova (prve dve su završene), dobićemo na korišćenje ceo objekat na 50 godina. Investitori su lokalna samouprava i pokrajina, a računamo i na sredstva iz Mađarske. Mađarski kulturni centar biće dostupan za sve ljude koji budu želeli da se zalažu za razvoj kulturnog života našeg grada.
Koji je glavni aspekt delatnosti vašeg društva?
Imali smo veoma dobar hor, nažalost učitelj Stevan Mak zbog svoje bolesti više nije u mogućnosti da ga vodi. Sa njim su otišli i stariji članovi, a mlađih kao da nema… Uspeli smo da osnujemo pevačku grupu (zasada to nije hor), a uspešno radi i ženska sekcija. Veoma velik problem nam je bila nastava na maternjem jeziku. Kada neko i završi studije mađarskog jezika, više je naklonjen da ode u neki veći grad. U bačkopalanačkoj opštini, u prethodnoj školskoj godini imali smo oko 200 učenika koji su u osnovnim školama imali mađarski jezik kao fakultativni predmet. Nažalost, učiteljica koju su učenici zavoleli, otišla je u Budimpeštu, sada imamo zamenu. Neki učenici su u međuvremenu umesto mađarskog jezika izabrali neki drugi predmet. Savez mađarske nacionalne manjine, deci koja pohađaju časove mađarskog jezika, obezbedi podršku u vrednosti od 50 evra godišnje, organizuje im jednu ili dve ekskurzije i pokloni im pakete školskog pribora.
Spomenuli ste sve oblike delatnosti ili postoji još nešto?
Postoji literarna sekcija. Članovi ove sekcije učestvuju kada imamo neke proslave: pripreme nekoliko pesama ili govor koji se odnosi na neki značajni događaj ili ličnost. Imamo i malu biblioteku.
Gde se nalaze prostorije vašeg udruženja?
Zasada smo u zgradi bivšeg Podunavlja, iznad stare knjižare. Prostorije i zgrada su u lošem stanju.
Koje manifestacije organizujete?
U februaru, u vreme Poklada imamo Maskembal. U oktobru priređujemo Jesenji bal. Obe manifestacije su tradicionalne i dobro su posećene. Za dobar provod zadužena je kvalitetna mađarska muzička grupa koja, osim mađarske, izvodi i pesme na drugim jezicima, jer je na našim zabavama uvek šaroliko društvo. Kada se organizuje oktobarski susret kuvaju se i kotlići, a ove godine planiramo da napravimo i izložbu zimnice i kompota. Inače prvi maskembal organizovao je moj pokojni otac u svojoj krojačkoj radnji pre otprilike 50 godina. Prvo je to bio susret najbližih prijatelja i rodbine, postepeno se razvijao, a osnivanjem društva, od 2001. godine smo ga institucionalizovali u okviru KUD-a. Sada već dugi niz godina maskembal organizujemo u Slovačkom domu i tamo nam je veoma prijatno.
