Kreće pozorišni život i čeka se završetak pozorišne zgrade

Kulturni centar Bačka Palanka

1188
Foto: BAP VESTI

BAČKA PALANKA: O aktuelnom trenutku u pozorišnom životu Bačke Palanke, za Nedeljne novine govorio je urednik dramskog programa u Kulturnom centru grada, glumac Nenad Erečković.


Pandemija korona virusa je drastično uticala i na dešavanja u svetu „dasaka koje život znače“.

– Zbog korone smo morali naš plan da drastično menjamo – počinje svoja sećanja glumac i urednik Nenad Erečković.

– Od januara meseca prošle godine smo krenuli sa predstavom „Sokina i Bosina“, nastavili sa „Ženskim razgovorima“, pa „Kraj vikenda“ i u martu pred sam početak vanrednih mera zbog epidemije, „Crveni šešir“. Te mere su se najviše odrazile na polju kulture.

– U oktobru smo ponovili neke predstave, a to su „Ženski razgovori“ i „Pozovi M radi užitka“. Broj mesta u sali bioskopa je bio redukovan na 60-70. Paralelno smo radili pozorišne predstave za decu, naravno u manjem obimu od profesionalih pozorišnih kuća.

–  Zbog pomenutih mera, bili smo onemogućeni da se ozbiljnije posvetimo radu na našoj produkciji. Od juna meseca su mere zaštite od epidemije delimično ublažene.

– S obzirom, da nismo radili do juna meseca ove godine, to nas je prilično zabrinulo, ali posle delimičnog ukidanja mera, mi u Kulturnom centru smo se latili posla. Počeli smo 5. avgusta sa jednom monodramom, koja je zanimljiva po samom konceptu i načinu izvođenja, a to je „Kakva ti je žena, takav ti ježivot“ Dragana Marinkovića – Mace, on ima specifičan humor i „bosanski“ naglasak, što je našoj publici bilo simpatično.

– Dalje, planiramo još jednu pozorišnu predstavu,za koju će mnogi reći da je teška, crnohumorna, a u pitanju je „Ko je ovde idiot“, Milana Kalinića i njegovog kuma, Srđana Ivanovića. Toplo preporučujem našim ljubiteljima teatra, da 25. avgusta dođu i pogledaju tu predstavu.

– U septembru ćemo imati dve kultne predstave -„Boing, Boing“ i „Šta je sobar video“. O datumima tih predstava ćemo vas blagovremeno obavestiti. Moram naglasiti, da je naša pozorišna publika u gradu, školovana i ona prepoznaje dobru predstavu, koja odiše glumom i pratećim elementima, pa učestvuje u njoj i nagrađuje, jednostavno živi sa njom.

– Sve ove godine su se vrtele oko Kulturnog centra i Udruženja dramskog studija „Ars Liberi“, pa i Festivala Ekološkog Pozorišta. To su zapravo i nosioci pozorišne kulture u našem gradu. Kulturni centar paralelno prati dešavanja u pozorišnom životu Srbije i neguje pozorišnu publiku, što je jako bitno.

Ove godine ulazi se u rešavanje velikog problema, a to je sama zgrada pozorišta.

– Naša zgrada pozorišta je 1991. početa da se gradi i završena je početkom 21. veka. Zbog nekih imovinsko pravnih odnosa, nije došlo do realizacije i samog završetka. Mnogi se pitaju, zašto je zgrada pozorišta uvučena, sakrivena, ali to je pitanje za ljude koji su tada radili. Ipak, predviđen je jedan pozorišni trg, ulaz sasvim drugačiji. Od same lokacije zgrade, bitnije je što imamo kvalitetan scenski prostor, prostor za publiku, vrhunsko osvetljenje i ozvučenje.

– Pored lokalne samouprave i Pokrajinski sekretarijat za kulturu je zainteresovan za konačni završetak zgrade, a radimo da se to digne i na republički nivo. Radimo i na planu projekata, negde u oktobru-novembru kreću i IPA projekti za narednu godinu. Kada se sve završi, krenuće jedan novi pozorišni život, gde ćemo moći dovoditi i renomirane pozorišne kuće, sa predstavama sa bogatom scenografijom.

– Pored toga, naš cilj je da KC nastavi sa okupljanjem mladih glumaca, koji će biti tu u gradu. Glumci će konačno dobiti svoju pozorišnu kuću, uslove za vrhunski rad, vratiće nam se možda i naši palanački akademski glumci. Stvorićemo i ansambl gradskog pozorišta i sve će to funkcionisati kao jedna kreativna kuća. U toj novoj zgradi moći ćemo da ugostimo i opere i balete. Mislim da će ona biti jedna sasvim nova lična karta kulture opštine, pa i samog grada.

– Našim ljubiteljima teatra poručujem da dođu i da uživamo i smejemo se zajedno. Nekako sam sebi zabranio da ću da odrastem, ostaću zauvek dete, jer je to možda i najlepši period mog života. U ova teška turobna vremena, svakom je potrebno smeha, nekih emocija koje se stvore između publike i glumaca, što je jedinstveno i imate ga samo u pozorištu.

Na kraju Nenad Erečković je izrazio nadu, da će se zgrada pozorišta završiti u naredne dve godine, a možda i ranije. Što se kaže: „Iz njegovih usta u Božije uši“.

 

Постави одговор

Please enter your comment!
Please enter your name here