Miroslav Mika Antić (14. marta 1932, Mokrin — 24. jun 1986, Novi Sad) bio je srpski pesnik.
U rodnom Mokrinu pohađao je osnovnu školu, gimnaziju je završio u Kikindi i Pančevu, a studije je upisao u Beogradu. Živeo je u Novom Sadu. Pre nego što je postao poznat bavio se raznim poslovima – bio je mornar, radio u lutkarskom pozorištu. Sem pisanja bavio se i slikarstvom, novinarstvom i filmom. Bio je i urednik lista „Ritam“ i Zmajevog „Nevena“, „Dnevnika“ u Beogradu i „Mladog pokolenja“ u Novom Sadu.
Antićevo delo
Pesnik Mika Antić, u jednom razgovoru je rekao da je čitao mnoge pisce i da su na njega svi uticali, ali je malo onih, kako je govorio, koji su mi ostali dobri i večiti prijatelji. U dečjoj literaturi, na primer, kako je govorio, nikad se nije razočarao u Sent Egziperija. U svom delu, Antić, poput Egziperija, pokazuje koliko su vredne male stvari koje odrasli ljudi ne primećuju. On piše o sitnicama koje čoveka okružuju a koje on nije u stanju da primeti opterećen svakodnevnim životnim aktivnostima.[traži se izvor od 02. 2013.]
U obraćanju deci on kaže „Moje pesme nisu pesme, nego pisma svakome od vas. One nisu u ovim rečima, već u vama, a reči se upotrebljavaju samo kao ključevi, da se otključaju vrata iza kojih neka poezija, već doživljena, već završena, već mnogo puta rečena, čeka zatvorena da je neko oslobodi“.[1] Režirao je filmove „Doručak sa đavolom“, „Sveti pesak“, „Široko je lišće“, „Strašan lav“. Pisao je dramska dela i jedan roto roman.
[rev_slider alias=“podunavlje-2-„][/rev_slider]
Dela
„Vojvodina“
„Ispričano za proleće“ (1951)
„Roždestvo tvoje“
„Plavo nebo“
„Nasmejani svet“ (1955)
„Psovke nežnosti“
„Koncert za 1001 bubanj“ (pesme) (1962)
„Mit o ptici“
„Šašava knjiga“(1972)
„Izdajstvo lirike“
…
Za decu je napisao:
„Plavi čuperak“ (1965)
„Horoskop“ (1983)
„Prva ljubav“ (1978)
„Garavi sokak“ (1973)
„Živeli prekosutra“ (1974)
„Plava zvezda“
…
Nagrade
Za sva ta dela dobio je mnogobrojna priznanja kao što su: dve „Nevenove“ nagrade, nagradu za životno delo u poeziji za decu, Goranovu nagradu, nagradu Sterijinog pozorišta, Zlatnu arenu za filmski scenario, nagradu Oslobođenja Vojvodine, Orden zasluga za narod i dr.
