Paulina Tomić Nestorović je rođena u Somboru 1962. godine, ali dugi niz godina živi u Bačkoj Palanci. Slikarstvom se aktivno bavi poslednjih pet godina i član je Udruženja likovnih stvaralaca „Petar Tomić“.
Moje slike možda nisu lepe, sigurno nisu školski precizne, ali izazivaju na emociju. Ljudi prepoznaju moju emociju i poruku, a to mi je više nego dovoljno. Ljubitelji mojih dela uživaju u mojim radovima, a one koji me ne poznaju se na taj način upoznaju sa mnom“ – istakla je Paulina za BAP vesti.
Moje slike i ja živimo jedan život, a sada sam još više motivisana da svoju dušu ostavim na platnu kako bi i drugi mogli da osete moje emocije.
– Do pre sedam godina slikarstvo me nije interesovalo niti sam znala da li to umem da radim – skromno priznaje naša sagovornica. – Ali, moj otac Nebojša Nestorović bio je slikar, a verovatno sam od njega nasledila dar. Nisam učila slikarske tehnike, a na svojim delima želim da dočaram dubinu i čistotu ljudske duše. Oduvek me je zanimala pisana reč, a već decenijama sam članica Književog kluba „DIS“ u Bačkoj Palanci. Poezija mi je objavljivana u zajedničkim zbirkama pesama „Hitac sna“. Učešćem na likovnim kolonijama družila sam se sa umetnicima sličnog senzibiliteta sa kojima i danas delim istu strast.
Paulina priznaje da je bavljenje slikarstvom za nju prvo bila dobra terapija, a sada je već ljubav.
– Sve što ne pretočim u stihove ja prostrem na platno, jer i budna sanjam – veli sagovornica.
– Volim izraz, pokret, priču, setim se stiha neke pesme i, eto slike! Moje slike možda nisu lepe, sigurno nisu školski precizne, ali izazivaju osećanja. Ljudi prepoznaju moje poruke i to mi je sasvim dovoljno. Potpuno sam ostvarena, jer sam se pronašla u slikarstvu i shvatila da je ovo put kojim želim da idem. Srećna sam jer imam sina Nebojšu koji je uvek uz mene i koji svemu što radim daje smisao.
Prvu nagradu za najbolji rad u Vojvodini na 19. smotri likovnih umetnika amatera Vojvodine 2018 godine osvojila Paulina Tomić iz Bačke Palanke za sliku „Daj nam sunca“ .
