Попут бомбе, прошле године у августу, експлодирала је вест да су припадници Службе за борбу против организованог криминала (СБПОК), у сарадњи са Тужилаштвом за организовани криминал и швајцарском полицијом у Цириху, у готово филмској акцији у центру Београда, ухапсили групу која је покушала да за 600.000 евра отуђи дело Влаха Буковца „Благовештенски сабор у Сремским Карловцима 1861“, украдено из дворца у Челареву, Музеја Војводине 1993. године.
Слика која је тада заплењена у Швајцaрској и похрањена у полицијски сеф (покушај продаје је био у овој земљи, а и прво хапшење је тамо обављено), где су, потом, наши стручњаци вештачењем утврдили да је реч о оригиналу, јуче је у Цириху предата представницима Тужилаштва за организовани криминал и Музеја Војводине. Ово културно благо од непроцењиве важности за нашу земљу, тако ће бити враћено – кући.
– Враћање ове значајне слике је показатељ опредељености Републике Србије заштити и очувању културног наслеђа, као и упорности и истрајности да се украдена дела пронађу и врате тамо где припадају – наглашава у изјави овом поводом министарка Маја Гојковић, додајући да је у овом процесу активно учествовало све време и Министарство културе и информисања. – За овим делом се дуго није трагало, тачније до пре око годину и по, а читава акција је држана у тајности пошто је реч о вештим људима који дуги низ година тргују уметнинама. Тужилаштво за организовани криминал је у сарадњи са припадницима Службе за борбу против организованог криминала, швајцарским тужилаштвом и полицијом одрадило одличан посао и напокон ће се „Благовештенски сабор 1861. године“ Влаха Буковца наћи у музеју из ког је нестао пре скоро 30 година.
У саопштењу тужилаштва истиче се и да је овакав исход уследио „након успешне међународне тужилачке и полицијске сарадње“, као и да је у сарадњи са припадницима Службе за борбу против организованог криминала и швајцарским тужилаштвом покренут истражни поступак против четири лица.
У Музеј Војводине ово уље на платну импресивних димензија – 122 пута 192 центиметра, које је Буковац урадио 1901. године у Цавтату и потписао га ћирилицом, доспело је крајем педесетих година прошлог века. Слику је наручио трговац Петар Николић, а према литографији из времена Сабора у Сремским Карловцима. На њој је представљено више од 70 ликова, црквених достојанственика, племства, који су се окупили око старог патријарха Јосифа Рајачића, на Благовештенски сабор 1861. у Сремским Карловцима. Иначе, аутор овог дела Влахо Буковац, који је рођен у Цавтату, код Дубровника, један је од најславнијих сликара на простору бивше Југославије. Сматран је „традиционалним модернистом“, а био је изузетно утицајан и харизматичан сликар и педагог, космополита.
Буковац је познат и по томе што је лично насликао портрете Наталије Обреновић, као и Петра и Александра Карађорђевића. Урадио је и портрете Александра Обреновића и краљице Драге.
Комби пун слика
Када је прошле године у Македонској улици ухапшено троје припадника групе која се сумњичила да је продавала украдено Буковчево платно, сведоци догађаја су за „Новости“ открили како је стан једног од њих (за кога нису знали да ли је био у власништву, или само изнајмљен) био препун уметничких дела. Полиција их је, тврдили су, износила око шест сати и напунила цео комби. Тог човека, који је стално нешто носио са собом, комшије су описале као неког ко изгледа као господин.
Рестаурација па излагање
Према незваничним информацијама, до којих је дошао наш лист у Музеју Војводине, у овој институцији не сматрају да, засада, нема говора о неком скоријем излагању „Сабора“. Након што се утврди у кавом је стању слика, уследиће обавезна конзервација и рестаурација, за коју предвиђају да ће представљати прилично дуготрајан процес. Наиме, и у време када је ово дело украдено из дворца Дунђерски у Челареву, пре готово три деценије, није било у добром стању.
Благовештенски сабор један је од најзначајнијих догађаја за историју аутономије Срба у Угарској на којем су Срби тражили своју политичко-територијалну аутономију, која би укључила територије на којима претежно живе Срби, у којој би званични језик био српски, а писмо ћирилица. Литографија према којој је Буковац насликао „Сабор“ урађена је на основу оригиналног снимка новосадског фотографа Стефана Вулпе. Музеј Војводине слику је откупио 15. априла 1953, а приликом провале у Дворац у Челареву 28. новембра 1993 украдена је заједно са још три друга дела.
