To leto, na tom mestu, često su se sastajali, tu se njihova ljubav rodila i rasplamsala, vernost jedno drugom obećali i svoju zajedničku budućnost planirali.
U jesen 1911.godine, Apolonija je otišla u Kaloču, da završi učiteljsku školu, a Mihael je pred Novu godinu polagao majstorski ispit i proveden je u zvanje ispitanog trgovca. Potvrdila se stara istina od iskona: „Što je vetar za vatru, to je daljina za ljubav“, naime, vetar malu vatru ugasi, a veliku rasplamsa, isto je i sa zaljubljenima, ako je ljubav jaka, daljina je još više ojača, a malu i slabu ugasi.
Na sastanku Mesnog odbora u Bukinu, određeno je da se 22. i 23. maja 1912. godine, organizuje velika svečanost povodom stogodišnjice preselenja sela na novu, odnosno, sadašnju lokaciju. Postavljena su tri slavoluka, podignut je spomenik Svetom Jovanu Krstitelju – patronu Crkve, ukrašena je svečana bina i proslava je mogla da počne. Tri orkestra duvačke limene muzike svirali su ulicama Bukina, koje su bile okičene zastavama i cvećem. Njegova Ekselencija dr Johan Černok, nadbiskup od Kaloče, stigao je u večernjim satima 22. maja, u pratnji biskupa, dr Viktora Horvata, sudije Vrhovnog županijskog suda Johana Žigmunda i županijskog nadbeležnika Antona Štablera.
Odazvali su se pozivu, veliki župan Stefan Vojnić, poslanik Sreza palanačkog, baron Dizdar Groman, notar Robert Bihler, veleposednik Lazar Dunđerski i druge uzvanice. Goste je pozdravio notar Bukina, Ludvig Dic i govorom sa puno zanosa istakao značaj jubileja i čast što su se odazvali proslavi stogodišnjice sela. Uveče sa crkvenog trga krenuo je zastavni vod „Banderiuma“ na čelu bakljade, praćen orkestrom limene muzike.
Sledećeg dana, u prepodnevnim satima, Njegova Ekselencija nadbiskup, uz sasluženje sveštenstva, održao je Veliku misu i divan propoved za narod, a miropomazao – krizmao preko 500 vernika iz Bukina i okolnih mesta. U toj masovnoj krizmi, učestvovao je i mladi zaljubljeni par, Apolonija Laubert i Mihael Šverer, što nije promaklo porodici Cilimace.
Dok se Apolonija nije vratila sa završnog ispita zrelosti i diplomom učiteljske škole iz Kaloče, njen otac je istražio sve okolnsti pod kojima je ta ljubavna veza nastala. Od tetke Ane, pod pretnjom, dobio je sve podatke o Mihaelu, a od kćeri Marije, dokle je sve to otišlo i kakve su posledice u odnosu na njegove planove sa kćerkom Apolonijom. Povodom njenog uspešnog završetka škole u Kaloči, otac Nikolaus i majka Apolonija, pripremili su svečani ručak za užu porodicu, gde se u jednom povoljnom trenutku, postavilo pitanje njenog daljeg školovanja.
Naravno, dalje školovanje nije se uklapalo u planove Apolonije i Mihaela, jer su se dogovorili, kad ona diplomira, da će se udati za njega. Kako je otac Nikolaus znao sve detalje o Mihaelu, posebno njegovo obrazovanje, socijalni status, a samim tim i stalešku pripadnost, burno reagujući, odbio je bilo kakvu mogućnost da se taj brak ostvari. Kada je video sa kakvom rešenošću i upornošću Apolonija ostaje pri svojoj odluci da ne nastavi školovanje, a s druge strane, da se uda za Mihaela – pribegao je podlom planu.
Pogledaj: Istorijat mladenovljanske porodice Laubert (1)
Preko zeta veterinara sa Karađorđeva i kćeri Marije, pronašao je ljude slabog morala, koji će na Klenovcu, gde se sastaje zaljubljeni par, u klasičnoj sačekuši – zasedi, izudarati Mihaela, ne bi li ga od kćerke odvratio.
Pogledaj: Istorijat mladenovljanske porodice Laubert (2)
Pogledaj: Istorijat mladenovljanske porodice Laubert (3)
Tog kobnog dana, kada je Mihael krenuo iz Obrovca prečicom na Klenovac, Apoloniju su sprečili da pođe sa salaša njemu u susret. Grupa plaćenika je već bila sakrivena na dogovrenom mestu i samo čekala da se Mihael pojavi. Da li prekomernom upotrebom sile ili udarcem ćulom na osetljivo mesto, Mihael je nakon desetak minuta pružanja otpora, uz urlike i strašne krike – oboren na zemlju.
Pogledaj: Ljubavna tragedija Apolonije Laubert (1)
Apolonija je čula krike, otela se „čuvarima“ i potrčala lenijom sa salaša, putem je padala u prašinu, ustajala i sva zadihana i izbezumljena stigla na Klenovac gde je u suzama ugledala u krvi, Mihaelovo beživotno telo.
