Nekada jedan od najlepših dana u godini 29 novembar posebno se obeležavao u celoj bivšoj SFRJ. Slavljen kao poseban praznik, sada se obeležava skromnije. Međutim, mi stariji koji se sećamo kako je to nekada bilo, ne damo da se zaboravi ni taj dan, ni Jugoslavija.
Dok je bilo Juge bili smo cenjeni, uvažavani, zaposleni, besplatno se lečili, školovali. Sva deca siromašna ili iz srednjeg staleža mogli su da se školuju i završavaju fakultet, bilo je dovoljno da hoće da uče i da su dobri đaci.
Niko ne može poreći da se tada u to vreme bolje živelo, dobijali su se povoljni krediti za izgradnju kuće, nabavku poljoprivrednih mašina i slično. Mnogo je urađeno, posebno od pedesetih godina u našoj zemlji. Izgrađeno je bezbroj fabrika, mostova, pruga, nije radio samo onaj ko nije hteo. Veliku ljubav prema domovini i želju za njenim napredkom pokazivali su mladi na Omladinskim radnim akcijama.
U to vreme su Obrovčani bili veoma aktivni i primećeni na akcijama. Na Dan Republike su pioniri polagali svečanu zakletvu, kitili se pionirskim kapama i maramama i prvi put se zaklinjali na vernost velikoj državi. Još i danas se Radan Vojinović i Dušan Kolar sećaju pionirske zakletve i ljubomorno čuvaju svoje pionirske marame. „Danas kada postajem pionir, svečano se obavezujem se da ću marljivo i vredno učiti“, seća se početka zakletve Dušan Kolar. Nakon date zakletve učitelji bi đake vodili u Dom kulture, gde bi iz velikih pletenih korpi dobili po neku kiflu ili pecivo, nakon čega bi bila održana priredba u svečano uređenoj sali koju su organizovali nastavnici, a prisustvovali u publici pored roditelja i gosti.
Odrasli u Obrovcu su ovaj dan proslavljali u domovima kulture, u kafani kod Čike, a zadrugari u zadrugama. Navešću primer kako je moj otac učio svog unuka Milana pionirsku pesmicu:
„Ko to ide, ko to stupa,
ko to oštro nogom lupa,
to smo mi Titovi pioniri“.
Ovaj praznik se obično spajao sa vikendom, pa su svi koji su bili van sela zbog školovanja, studenti i učenici, dolazili kući na druženje, jer je bio organizovan i čuveni svinjokolj. To su bili dani druženja, odmora pa ponekad i putovanja. Autor ovog teksta je dvadeset godina obavezno sa porodicom na taj dan dolazio iz Maribora, sve do prestanka obeležavanja ovog praznika. Ovaj nekada najveći praznik u SFRJ prestale su da slave sve republike nakon raspada države, a Srbija 2001 godine.
Ove godine 29 novembar obeležen je u Obrovcu u restoranu „Tri šešira“ pod sloganom „Proleteri svih zemalja ujedinite se“. Tridesetak jugo nostalgičara je sa gostima iz Bačke Palanke obeležilo ovaj dan koji je po njihovim rečima sećanje na bolji i lepši život. U primereno uređenoj sali restorana „Tri šešira“ čiji je centralni deo krasila velika slika druga Tita visile su zastave nekadašnje SFRJ i Srbije. Mirisao je pasulj u loncu od 50 litara sa kobasicama, slaninom i rebarcima pripremljen u restoranu koji sprema domaćin Brane Milovac uz skrivenu mučenicu koju je za ovu priliku doneo Lazar Medić. Organizatorima su se u proslavi pridružili i slučajni gosti restorana.
Na kraju želim istaći da Obrovac ima i dva Titova kumčeta: Vladimira Šaviju koji je prisustvovao proslavi i Miru Milovac koja živi u SAD. Posle ovog druženja koje je prošlo u pesmi i sećanjima, dogovoreno je da se sledeće godine na taj dan ponovo sastanemo.
