Sve se može kad se tri generacije slože
Konstataciju da su sela u Srbiji sve praznija, da mladi odlaze u gradove ili u beli svet, te da se u malim mestima teško živi demantuje životna priča porodice Milovac u Obrovcu kod Bačke Palanke.
Ovde kuću uz kuću žive majka i otac Vukica i Branislav, sinovi Marko i Petar, snaje Dragana i Gordana, dve unike i dva unuka. Ova, očito dobro organizovana i složna porodica bolji život gradi tako što svi rade, kako kažu, svako ima svoj resor, pa se onda mora napredovati.
– Do pre dve decenije radio sam u nekada poznatoj „Majevici“ u Bačkoj Palanci, fabrici koja je pored poljoprivrednih mašina, pumpi i cisterni, svojevremeno proizvodila i mašine alatljike – kaže Branislav, inače poznati majstor mašinbravar. – Radio sam, između ostalog, na proizvodnji oštrilica i znam da sam ih u radnom veku napravio preko 1.700 komada.
I danas da mi neko traži napravio bih je vezanih očiju. Potom sam počeo da radim privatno, želeo sam da sinove, koji su završili za autolimara i poljomehaničara, uvedem u posao. Radili smo bravariju, radili smo puno po Beogradu, ali na kraju smo odustali, jer teško je išlo sa naplatom. Deca su želela da se bave poljoprivredom, a imalo smo samo 3,5 jutra zemlje i nijedan traktor. Danas deca rade oko 100 jutara zemlje, nešto je naše, nešto uzimamo u zakup, a od države kao stočari dobili su po pravu prečeg zakupa 22 hektara.
Milovci imaju nov ovčarnik koji žele dodatno da prošire, 90 komada ovaca rase ildefrans, trenutno je tu i 70 jaganjaca, a jagnjenje još nije završeno. Pre godinu-dve krenuli su i sa plastenicima, imaju tri, od kojih svaki ima po 500 kvadratnih metara površine, pa na 1.500 kvadrata uglavnom sade papriku i kupus koji plasiraju u ovom kraju i to prodaju na veliko trgovinskim kućama i piljarnicama. Vele da im je za kupovinu plastenika pomogao kreditom Fond za razvoj poljoprivrede, a Pokrajinski sekretar za poljoprivredu bespovratno im je pomogao sa 50 odsto vrednosti plastenika i to je za njih velika pomoć. Branislav i dalje ponekad nešto uradi u svojoj radionici, a sinovi su sami napravili mnogo toga potrebnog za poljoprivredu, odnosno ratarstvo, stočarstvo, povrtarstvo, za kuću… 
-Meni se posle rada u fabrici i u privatluku ostvarila želja da radim ono što najviše volim –kaže Branislav. – Radim kao profesionalni lovočuvar u lovištima Obrovca, Čelareva, Silbaša, Gajdobre, Nove Gajdobre. Supruga, inače Vukica je od Vukotića iz Peći, sada drži u Obrovcu poznatu kafanu „Tri šešira“, snaje rade u zubnoj službi bačkopalanačkog Doma zdravlja, odnosno u Bolnici „Medik“. Svi rade i jedino tako se može – kaže Branislav.
Priča sa ovčarstvom, počela je slučajno, nakon što je porodica nasledila jednu kuću, pa da se dvorošte ne bi zakorovilo probali su da drže sitnu živinu na otvorenom. -Nije to išlo, pa sam poslušao savet i kupio nekoliko ovaca koje su očistile dvorište, ali se i namnožile, pa sada ih ima toliko da je to pravi porodični posao – priča Branislav.
Sinovi Petar i Marko kažu da oni uglavnom rade ratarenje, proizvode hranu za ovce, oru, seju, žanju… Vele da hranjenje i jagnjenje ovaca uglavnom uradi ženski deo porodice. Priča da kuća leži na ženi potvrđuje i iskrenost muškog dela ove simpatične i gostoljubive porodice, koji kažu da velik deo posla u plasteniicima obavlja Vukica sa snajama. Interesantno je da su dva rođena brata Milovca oženili dve rođene sestre koje su inače od Bošnjaka i sve se, sami vele, slažu i ispomažu.
Precizni na njivi, ali i u lovu
Milovci imaju dosta planova, a umeju i da se našale, pa vele da su morali da idu čak u okolinu Šipova ove godine da ubiju vuka, jer imaju ovce, a vukovi vole jagnjetinu… Prava je istina da su sinovi nasledili od oca ljubav ka lovu, sigurnu ruku i bistro oko. Jer, po tradiciji početkom februara išli su u „Hajku na vuka“ u okolinu Šipova, a tamo od 800 lovaca jedino je mlađi brat Milovac ubio prvog dana lisa, a drugog dana od 200 lovaca stariji brat je odstrelio vuka. Kažu, trofej za pamćanje, jer ko zna da li će se bilo kome od njih pružiti više prilika da odstreli vuka.
