PIVNICE: Janko Šimon iz Pivnica se bavi stočarstvompreko 40 godina. Držao je krave, oko 12 krava i bikova i preko 120 grla svinja. Oko hranjenja svinja se brinula njegova žena Marka Šimon. Ustajali su u 4 sata ujutru, a imali su posla sve do kasnih sati uveče. U međuvremenu su odlazili na njivu da bi zaradili. Kravama su pravili silažu, davali kukurozovinu, seno i detelinu. Svinje su hranili pretežno smešom i čvarcima koje su dobijali svakog utorka.
Sada kada ih sustižu godine posao su prepustili svome sinu. Govore da barem sada mogu da popiju kafu na miru uz čašicu razgovora. Pre toga su neumorno radili, iz dana u dan, vikendom, žrtvovali su i svetac. Odmora je bilo jako malo.
Marka govori: „Stoka ne zna za svetac ni za nedelju.“ Oni moraju da se nahrane i napoje.
Njihov sin takođe Janko Šimon je nastavio sa ovim poslom kada je imao 27 godina. On drži stoku u manjem broju nego njegovi roditelji. Ima tri krave, dvoje teladi i jednog bika. Njegov tata ima dva bika, a majka Marka se brine oko svinja.
Roditelji još uvek pomažu mladima oko krunjenja kukuruza. Sin Janko svaki dan muze krave ujutru i uveče i predaje u mlekaru oko 70 litara mleka. Žali se na veoma nisku cenu mleka, koja iznosi 25 dinara po litru plus 7 dinara premije, a premija se dobija samo ako se iznese 3.000 litara mleka mesečno.
Svako jutro i uveče treba čistiti štale, održavati muzilicu da bude čista, hraniti i ceo taj rad bi trebao da bude više cenjen – govori nam Janko. U selu ima malo ljudi, koji se bave stokom i koji predaju mleko u mlekaru. Janko govori da je to samo dvanaest porodica, koje viđa da nose mleko u mlekaru „Sirela“. Ljudi nemaju motivaciju zbog niskih cena a ulog je velik.
Svinje neće Janko ni da hrani upravo zbog neisplativosti. Zahvalan je što ima domaće mleko koje njegova deca konzumiraju svaki dan. Nekada je selo imalo preko hiljadu krava a sada se tim brojem ne može pohvaliti. Ljudi bi se bavili ovim poslom kada bi bio isplativ.
Ljubav jeste ogromna, porodica Šimon je navikla na ovaj posao. Govore da često kada ih ne služi zdravlje, rad sa njihovom stokom im dođe kao terapija.
Sin Janko takođe ima i nerasta, priplodni materijal, ali posla nema. Kada se krave tele nema nikoga ko bi im to odradio, na svu sreću majka Marka je godinama vešta u tome. Samo treba biti obazriv. Desi se da im tele ugine, ali moraju da gledaju samo napred. Iako je neisplativo porodica Šimon se ne odriče ovog posla, zbog ljubavi i duge tradicije.
