Oliver Fekete ostavlja bez daha. Učenik je drugog razreda OŠ „15.oktobar“ u Pivnicama i već vozi. Nije u pitanju vožnja bicikla ili trotineta – on vozi četvorotočkaša. I to sam!
Olivere, imaš veoma netradicionalni hobi i uspešan si u ovom sportu. Otkrij nam, šta je ustvari četvorotočkaš?
– Drugim rečima rečeno to je motor sa četiri točka, kvad.
Kako si počeo da se baviš ovom aktivnošću?
– Moj tata je automehaničar, popravlja automobile. Jednom je njegov prijatelj doneo na popravku mali kvad. Tada mi se pružila prilika da to i isprobam. Provozao sam se na njemu i svidelo mi se. Pre toga sam odlazio sa ocem na takmičenja u motokrosu koji se organizuju u okolnim mestima.
Koliko dugo već voziš četvorotočkaša?
– Prvo sam imao mali kvad koji sam, kako kaže moja mama, počeo da vozim pre nego što sam prohodao. Ovaj motor imam dve godine i vozim ga u prisustvu oca. On vozi Enduro motor i već dve godine odlazimo na vožnje zemljanim putevima. To su ustvari prvi koraci ka ovom sportu. Takva vožnja se potpuno razlikuje od vožnje po asfaltu.
Da li si član nekog kluba i da li u klubu ima i devojčica?
– Da, član sam kluba BAP RACING TEAM iz Bačke Palanke. U našem klubu nema devojčica. Na takmičenjima viđam jednu desetogodišnju devojčicu iz Hrvatske, ali ona ne vozi kvad nego motor. Mislim da ćemo i mi za godinu ili dve imati devojčicu u klubu, jer je moja sestra takođe veoma zainteresovana za vožnju kvada. Kod kuće trenira sa mnom.
Zašto ti se sviđa ovaj sport, čime te on obogaćuje?
Za mene je to zabava. Zanimaju me sva prevozna sredstva, a naročito ona u kojima postoji samo mesto za vozača. Ispunjava me to što se takmičimo pojedinačno i niko ne može ništa da mi zameri.
Kažu da je ovo ekstremni sport. Da li to znači da je kvad opasan? Da li te je strah da voziš?
– Na neki način je ovaj sport i opasan. Trudim se da vozim bezbedno, to mi govori i moj tata. Iako je često za to potrebno više vremena, stalo mi je do toga da svaku trku završim bezbedno. U svakom slučaju i na taj način se postižu poeni.
Koliko često treniraš i kako izgleda jedan trening? Šta ustvari radiš na treningu?
– Tokom sezone, a to je od proleća do jeseni, treniram na stazi u Tovariševu. To je naša klubska staza. Kada nemamo trke, vikendom sam tamo na treninzima. Od Pivnica je ta staza udaljena oko 40km. Na treningu mi trener daje instrukcije, na primer koji je najidealniji način da se uđe u krivinu, koji položaj tela treba da zauzmem, kako da preletim breg… To je veoma važno, jer se upravo na ovaj način može izgubiti ili dobiti na vremenu.
Koje uspehe si do sada postigao? Kako si se osećao kada si pobedio na takmičenju?
– Na trkama sam prvi put učestvovao 2017. godine. Osvojio sam druga i treća mesta u pojedinačnim trkama. Na kraju sezone 2017 našao sam se na drugom mestu na nivou Vojvodine, a na republičkom nivou sam četvrti. Ne mogu da budem neskroman, ali srećan sam i ponosan.
Da li imaš imaš nekog idola koji te inspiriše da se stalno usavršavaš?
– Ne, nemam idola. Počeo sam da se bavim ovim sportom sasvim slučajno, najverovatnije zahvaljujući mom tati. Ljubav prema motorima nasledio sam od njega. Mama me takođe podržava u ovome, a i baka, ustvari cela porodica. Želim da nastavim dalje, a moja volja, istrajnost i radoznalost me stalno guraju napred.
[wonderplugin_slider id=13]
Kakvi su tvoji planovi vezano za ovaj sport?
– Za sada je ovo samo hobi, ali radovaću se svakom novom uspehu.
A šta je sa školom, koji predmeti su ti najomiljeniji?
– U školi mi je super. Vršnjaci mi se dive, a meni to laska. Od predmeta u školi najviše volim matematiku i predmet od igračke do kompjutera.
Oliveru se zahvaljujemo na vremenu i želimo mu još puno uspeha u budućnosti.
