Црква Светог Великомученика и Целебника Пантелејмона у Обровцу један је од најстаријих архитектонских и уметничко – стилских културно – сакралних споменика у општини Бачка Паланка и као културно добро од посебног значаја, није стављено под заштиту државе.
У летопису Црквене општине Обровац, налазимо запис у коме се каже „Стара црква се налазила на букинској (младеновачкој) страни“, што одговара локалитету Кленовац-Црквине. У старој цркви службовали су парох Филип Панић који је умро 1760. године и јереј Јован Петровић, умро 6. В 1756 године. Они су нам оставили тај тако важан (можда и једини) запис о локацији старе цркве и насеља Обровац на локалитету Кленовац-Црквине.
За време службовања ове двојице свештеника почела је 1757. године са радом школа у Обровцу. У то време је био архијереј Бачки митрополит Павле Ненадовић који спада у оне првосвештенике који су највише учинили за црквено и народно просветитељство. Он је 25. IX 1759. године упитио распис у коме каже: „Јесмо вам много крат наручивали и совјетовали да своју децу у школе у науке дате“. Такође, важно је напоменути да су за време дијацезе архиепископа Павла Ненадовића уведени „Протоколи“, или „Написаније“, крштених, венчаних и умрлих.
Из наредних жупанијских пописа из 1769. године видимо да у Обровцу има 97 пореских обвезника, 1773., а 126 српских породица које плаћају порез. Оно што са сигурношћу можемо тврдити је да од 1743. до 1773. године имамо такав прилив становника, односно повећање броја породица, а није последица природног прираштаја него груписања насеља на данашњој локацији Обровца.
Обровац је у време градње (нове-садашње) цркве имао око 900 становника и око 1100 јутара ораница, а ливада, пашњака и шума на око 3000 јутара. Са тим привредним и људским ресурсима Обровчани ће ући у XIX век. Оно што ће у свакако обележити, у привредном, културном и у сваком другом погледу, наредни век и оставити дубок траг на развој Бачке, је насељавање Немаца у ове крајеве. Немци се у Обровац насељавају у првој декади XIX века, из околних села и градова, формирајући јаку националну и верску заједницу.
За време службовања свештеника Аврама Радивојевића (1804-1820), Василија Пиље (1805-1816), и Стефана Петровића (1805-1836), обровачка црква Св. Пантелејмона је животописана и подигнута су звона на црквени торањ. Из оригиналног рукописа свештеника Аркадија Петровића, писаног 12. VII 1881. године, сазнајемо: „Прво васпитање добио сам у обровачкој основној школи од доброг и милог ми учитеља Самуила Поповића, који ме је у немачком и латинском језику обучавао“.
