Просечна цена хектара пољопривредног земљишта у току другог квартала ове године била и до 3.917 евра у односу на цене у току претходне године. За куповину пољопривредног земљишта у овом периоду издвојено је 53,2 милиона евра, што је три одсто од укупног промета непокретности, пише у извештају Републичког геодетског завода (РГЗ), а преноси Нова економија.
Како се наводи, најскупље цене пољопривредног земљишта биле су у Београдском региону где су се кретале до 59.800 евра по хектару.
У том региону је забележено и највеће поскупљење просечног хектара од 3.917 евра у односу на исти квартал 2021. године, пише Нова економија.
Ове године просечна цена хектара у региону престонице била је 12.320, а прошле 8.403 евра по хектару.
Како се објашњава, површина те парцеле је 52 ара, па будући да један ар има 100 квадрата, долази се до укупне цене од 208.000 евра за целу парцелу.
У Сремском округу рекорне цене њива су ишле до 43.550 евра по хектару, у Јужнобачком до 33.450 , а у Јужнобанатском до 23.000 евра.
Просечна цена хектара у другом кварталу ове године била је 12.400 евра у Сремском округу, 12.980 у Јужнобачком и 9.050 евра у Јужнобанатском округу.
Поређења ради, у истом кварталу 2021. године просечна цена хектара у Сремском округу била је 8.836 евра, у Јужнобачком 11.412, а у Јужнобанатском 7.588 евра.
У Срему је рекордна цена земљишта 2021. године била 24.388 евра за хектар, у Јужнобачком округу 24.593 евра, Шумадији и Западној Србији 29.890 евра, пише у табели Републичког геодетског завода.
У јужној и источној Србији за хектар је плаћено највише 27.350 евра (21.739), средња вредност била је 5.050 евра по хектару, а најнижа 415 евра.
Оранице су у укупној суми у промету непокретности у Србији у другом кварталу 2022. године учествовале три одсто.
