„Imao sam osećaj da na svakom meču mogu da postignem gol i uprkos svim naporima štopera rivala da me onemoguće, to mi je uglavnom polazilo za nogom“, kaže Nikolašević.
Crvena zvezda bi u dogledno vreme mogla da dobije golgetera od rase i klase. Reč je o Mirku Nikolaševiću 2005. godište, koji je minule jeseni fudbalski eksplodirao na terenima širom Srbije, igrajući za kadete našeg najvećeg kluba. Kruna sjanih igara je potpis profesionalnog ugovora sa crveno-belima.
„Mojoj sreći nije bilo kraja kad sam saznao da ću postati profesionalac u klubu za koga navijam od malih nogu. Sve mi se ovo odigralo kao u najlepšem snu“, sa osmehom počinje priču Mirko Nikolašević.
Sa lakoćom si izlazio na kraj sa svojim čuvarima. Kako?
„Lako. Sve mi je polazilo za nogom. Imao sam osećaj da na svakoj utakmici mogu dati gol u ligi koja je izuteno jaka. Nadam se da ću nastaviti sa dobrim igrama i u nastavku sezone“.
[rev_slider alias=“norland-novi-„][/rev_slider]
Koja ti je utakmica ostala u najlepšem sećanju?
„Protiv Rela Niša na gostujućem terenu. Tu sam postigao dva efektna gola i pored nemogućih uslova za igru. Domaći igrači su pokušavali na sve načine da me zaustave, ali bezuspešno. Birali su razne metode da me onesposobe, ali sam uvek bio korak brži od defanzivaca Nišlija“.
Sa koliko si godina počeo da treniraš fudbal i gde?
„Sa nepunih pet godina u FK Krila Krajine u Bačkoj Palanci. Prvi trener mi je bio Milan Beljanski. Posle dve godine prešao sam u Vojvodinu. U redovima Novosađana, proveo sam šest prelepih godina. Bio sam kapiten klase 2005. Osvojili smo veliki broj turnira, kako u zemlji, tako i inostranstvu. Nema turnira gde nisam bio proglašen za najboljeg igrača ili strelca“-
Sa 14 godina usledio je poziv sa Marakane…
„Nijednog momenta se nisam dvoumio da pređem u redove crveno-belih. Napravio sam pun pogodak u svojoj karijeri. Posle godinu i po dana u dresu Crvene zvezde desillo mi se mnogo lepih stvari. Jedna od njih je nedavno priznanje za igrača generacije u 2020. godini“, podvukao je Mirko Nikolašević.
U šestoj godini su ti predviđali uspešnu tenisku karijeru. Jedno vreme si travnati teren zemenio šljkakastom podlogom.
„Kao svako dete u tom uzrastu izrazio sam želju da se okušam u belom sportu. Trenirao sam u TK Dunav, gde sam vežbao forhende i bekhende. Čak je izašao jedan članak u novinama pod naslovom „Mirko čudo od tenisera“. To je vrlo krako trajalo na moju sreću“, kaže Mirko Nikolašević.
Pogledaj: Bačka proverava formu sa Vojvodinom u Veterniku
