Кајакаш Страхиња Драгосављевић: Шампионска нарав у генима

Страхиња је најмлађи првак Старог континента у једноседу на 200 метара

453

Оног дана када је Страхињу Драгосављевића старији брат Марко одвео на први тренинг кајака, спортска прича, овог сада 15-годишњака, добила је ново поглавље, које је прошлог викенда крунисано европским златом на шампионату за јуниоре у Београду, пише „Дневник“.


Како каже најмлађи првак Старог континента у једноседу на 200 метара, пре седања у пловило у фокусу су му били борилачки спортови.

С обзиром на то каква је каријера иза његовог 12 година старијег брата Марка, нема сумње да је млађи Драгосављевић направио прави потез када је, најпре код тренера Мирослава Родића, садашњег селектора за спринт репрезентације Србије, почео да се упознаје с овим спортом. Први велики међународни успех остварио је већ са 15 година и из нашег главног града се у Бачку Паланку вратио са златом око врата.

– И даље ми је нереално да сам европски шампион. Изненадио сам највише брата, а онда себе – рекао је за „Дневник“ Страхиња Драгосављевић.

Члан Кајак кану клуба Таркет не крије да јесте очекивао медаљу у Београду, али не најсјајнију.

Без притиска због братових успеха

Браћа Драгосављевић су на Ади Циганлији заједно прославили Страхињин велики успех, којим се изједначио са Марком када је у питању злато на јуниорском европском шампионату у К1-200. Старији Драгосављевић има богату ризницу одличја, између осталог је двоструки сениорски првак Европе у истој дисциплини и власник још три сребра и једне бронзе са тог такмичења. Страхиња је приликом освајања европске титуле изјавио да му презиме налаже да настави шампионским стопама.

– Иако јесте тако, не постоји никакав притисак. Ја сам срећан због братових успеха, знам шта је све урадио, а на мени је да се борим као шампион у свакој трци, што и радим. У Београду сам дао све од себе и увек ћу тако чинити – истакао је Страхиња.

С Болтићем и опуштено и озбиљно

Страхињи Драгосављевићу скоро две године тренер је Симо Болтић, некадашњи репрезентативац Србије, који је управо с његовим старијим братом Марком освојио европско јуниорско злато и сениорско сребро у К2-500, као и злато на Светском купу у Сегедину. Симо и Марко су и кумови и очигледно је да је Страхиња у добрим рукама.

– Лакше је када радиш с неким кога толико дуго и добро познајеш. Пријатна је атмосфера, лепо разговарамо и опуштеније је. Када, међутим, дође ред на тренинг, онда је све максимално озбиљно. Тако и треба да буде. Болтића поштујем и као тренера и пријатеља – рекао је Страхиња.

– Сви су рачунали на одличје, али нису могли да кажу на које тачно, јер сам био две године млађи од конкурената. Ја сам знао како сам тренирао и морао сам да очекујем медаљу – јасан је Драгосављевић.

На месту подвига био је и брат Марко, који је Страхињи највећи узор и подршка.

– Дан пре финала ме је гледао на тренингу и после смо разговарали. Упутио ми је речи које су ми биле важне за самопоуздање и саветовао ме је како да изгурам трку и одрадим је шампионски – открио је млађи Драгосављевић.

Није било великог славља после злата на Ади Циганлији. У Бачкој Паланци се млади кајакаш одморио и потом одмах наставио са радом.

– Један дан си европски шампион, други дан опет идеш на тренинг – кроз смех је додао Страхиња.

ЕП у Београду био је један од најважнијих циљева ове сезоне, а сада је на распореду следећа велика смотра, Светско првенство у Сегедину у септембру.

– До сада смо све подредили европском, а сада се преусмеравамо на планетарни шампионат, мада је свако такмичење док не дођемо до тога, важно – рекао је Страхиња.

Ако не сада у Сегедину, нема сумње да ће се Драгосављевић на некој другој смотри наредних година поново попети на победничко постоље. Тек му је 15 година, а с обзиром на то какве шампионске гене и подршку има, само је питање времена када ће и он обогатити своју ризницу медаља.

Постави одговор

Please enter your comment!
Please enter your name here