Svako dete treba da se bavi sportom

Miloš Kralj, prvi olimpijac iz Bačke Palanke o sportu kao delu života

706
Izvor: Nedeljne novine

Ovog leta konačno će, valjda, biti održane letnje Olimpijske igre u Japanu, a među najboljim sportistima iz celog sveta naći će se i Strahinja Stefanović, naš sugrađanin koji je izborio olimpijsku normu i takmičiće se u kajaku jednosedu na mirnim vodama u disciplini na 200 metara, ili kako se kaže u kajakaškom sprintu.


Prvi olimpijac iz Bačke Palanke i to kao član ovdašnjeg kajak kluba bio je Miloš Kralj. On je učestvovao na Olimpijskim igrama 1972. godine u Minhenu. Sećanja na sportske početke, karijeru i, naravno učestvovanje na najvećoj svetskoj smotri sporta nisu izbledela.

Miloš je rođen 1946. godine u Bačkoj Palanci, a od 1970.godine počeo je da se takmiči
u veslanju kajaka.

– Sećam se, iako sam tada bio u vojsci, da je kajak kod nas zaživeo 1968. godine – počinje
retrospektivu Kralj koji iako na polovini osme decenije života izgleda sportski, kao da je još
takmičar.

– Prve kajake u Bačku Palanku doneli su Nikola Temerinac i Todor Vlajkov. Kasnije je
došao u Kajak klub „Partizan“, i bio predsednik Karlo Kostelac, a prvi trener bio je legendarni profesor fizičkog vaspitanja Vlado Škorić – Škoro. Interesantno je da kada sam se 1969. godine vratio iz JNA prvo sam počeo da treniram i igram rukomet, ali mi se smučilo, jer je to za mene bio grub sport i brate mnogo se psovalo tokom utakmice. Prelazim u kajak, a 1970.godine počinjem da se takmičim i na prvenstvu Srbije u Beogradu
u trci na 500 metara ulazim u finale, a na 10.000 metara osvajam drugo mesto.

Kralj priznaje da se tada o kajaku na mirnim vodama u Bačkoj Palanci malo toga stručno znalo, pa su u početku bili samouki, svi su učili, a na tehnici je radio sam, krao znanje od tada uspešnih takmičara. Jer, kako kaže, džaba sirova snaga ako nemaš tehniku veslanja.

– Značajan dan u mojoj karijeri desio se s jeseni 1970. godine kada me Dragan Čakarević, tadašnji trener reprezentacije Jugoslavije u kajaku na mirnim vodama, poziva na pripreme u beogradski Košutnjak. Sledeće godine nastavljam rad sa profesorom Škorićem u klubu, a on uvodi intervalni trening po uzoru na sportiste iz tadašnje Istočne Nemačke. Već 1971. godine na Svetskom prvenstvu u kajaku u Beogradu veslao sam u dvosedu na 10.000 metara sa Nusretom Muratovićem. Na vreme sam shvatio da moram pored tehnike veslanja i snage imati i razvijene i jake noge što je za mnoge kajakaše problem, jer ko ima jak kvadriceps taj ima uslove za vrhunske rezultate i izbegava bolove u nogama tokom trke – navodi Kralj i dodaje:

– Zahvaljujući upornom radu formirali smo sada čuvenuškolu kajaka u Bačkoj Palanci. Imali smo vrhunske takmičare, a o Milanu Janiću ne treba trošiti reči. Međutim, po meni najbolji tehničar u veslanju bio je Dule Pilipović, a najbolji štroker u kajaku četvorosedu Nikola Dukić. Posle je došao Arkadije Balinović i ostali koji su nastavili gde smo mi stariji stali.

Miloš kaže da se takmičio do 1977. godine i da je bio među trojicom najboljih u discilinama
kajaka jednoseda na 500, 1.000 i 10.000 metara. Međutim, poziv u reprezentaciju i učešće na letnjim Olimpijskim igrama 1972.godine ostaju u pamćenju za ceo život.

Te godine na kontrolnom merenju Kralj je bio među četvoricom najboljih u državi i sa Dušanom Filipovićem i Ivanom Ohmutom iz Sremske Mitrovice, te Zlatomirom Šuvačkim iz Zrenjanina postaje deo našeg olimpijskog četverca na 1.000 metara, a sa Ohmutom na olimpijadi vesla i u dvosedu na 1.000 metara, ali tada se ni u jednoj disciplini nisu plasirali u finale.

– To i jesu bili počeci, sticalo se iskustvo, ali važnije od toga je osećaj i saznanje da se nalazite u olimpijskom selu među najboljim sportistima sveta i to među najboljima od najboljih. To stvara u vama večiti osećaj zadovoljstva i saznanja da ste u nečemu uspeli. Za
nas je bilo dosta toga novog, odličan smeštaj, televizori u boji, računari koji su u to vreme bili dostupni svima. Sećam se naših rukometaša sa kojima smo se družili, a koji su uz boksera Matu Parlova, osvojili zlatne medalje za Jugoslaviju. Tu su bili Milan Lazarević, Abaz Arslanagić, Đorđe Lavrnić, dr Nebojša Popović…

Na toj Olimpijadi srebrnu medalju za Jugoslaviju osvojio je rvač grčko-rimskim stilom Josip
Čorak, a bronzane isto rvač Milan Nenadić i bokser Zvonimir Zvonko Vujin u poluvelter kategoriji. Naša ekspedicija brojala je 128 sportista koji su se takmičili u 16 sportova.

– Po prestanku takmičarske karijere predlagali su me za trenera KK „Jedinstvo“, ali tadašnji
predsednik Dragan Đerić nije to dozvoljavao već me prosto naterao da upišem višu trenersku školu na Fakultetu za fizički kulturu – ističe Kralj.

– Od svih upisanih jedini sam završio, postao diplomirani trener kajaka i trener „Jedinstva“. Bile su to lepe, ali i teške godine, jer se dešavalo da po nekoliko meseci ne primim platu.
Trpeo sam i ja i moja porodica. Uvek sam ostao u klubu, pre toga sam radio u Limarskoj, morao da menjam posao, pa sam radio i u TK „Dunav“ u Čelarevu, bio obezbeđenje Vojvođanskoj banci, pa radio u Beogradu kao obezbeđenje Tržnog centra
„Ušće“ i CK, stigao sam i do penzije.

Kralj kaže da nekada po lepom danu vesla kajak po Tikvari i Dunavu, voli da vidi decu kako
treniraju, a seća se da je palanački klub prvi put postao ekipni prvak Jugoslavije 1980. godine na takmičenju koje je održano u Jajcu.

– Bili smo složni kao prava ekipa. Kod sportista je, na primer, jako bitno da kada ispadnu iz reprezentacije ne klonu duhom već da nastave da se dokazuju. Treba biti svestan da su
došli bolji i da nije kraj sveta. Posebno roditelji moraju da shvate da ne može svako dete biti šampion. Samo njih malo uz prirodne predispozicije, talenat, disciplinu i upornost uspeju do samog vrha. Roditelji treba deci da obezbede da se bave bilo kojim sportom, jer dete ako ne vežba izgubi muskulaturu. Po meni najbolji bazični sport je gimnastika. Do 10-12 godine dete ojača, postaje elastično, a što je najvažniji treninzi mu ne dosade, nisu monotoni, jer se sprave menjaju, a tu je i parter. Posle gimnastike roditelji deci mogu da
biraju koji hoće sport već prema pokazanoj sklonosti – savetuje Kralj i dodaje:

– U trećem dobu i dalje vežbam na mom malom salašu. Zasadio sam stare sorte jabuka i
krušaka iz petrovaradinskog rasadnika, drenjine, japanske jabuke, višnje, dunje, mušmule…Posejao sam detelinu i tu puštam na ispašu jato od 40-ak koka rase italijanska jarebičarka. One su lepe i nose bele jaja pa ih je milina videti po travi. Izleglo se oko 100 pilića, ali ne prodajem. To je za uživanciju, oseća čovek bezbrižnost, na primer, ovog
proleća skoro 10-tak dana opijao me je miris okolnog bagrenja koje je cvetalo. Šta ćeš lepše – završava prvi olimpijac iz Bačke Palanke, Miloš Kralj.


Pročitaj: Promocija monografije povodom 50 godina kajakaštva u Bačkoj Palanci

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here