Za nekoliko dana, tačnije 23. septembra, Vukašin Đurić napuniće četrnaest godina. Vule, kako ga inače svi zovu, osim što je odličan đak osmog razreda OŠ „Branko Ćopić“ iz Mladenova, u ovom trenutku, jedan je od najperspektivnijih atletičara u Vojvodini i Srbiji.
Vule je atletiku zavoleo uz sestru Anđelu (2004.), koja je 2017. i 2018. godine osvojila titule prvakinje Vojvodine kao pionirka u skoku u vis. Anđela u ovom trenutku trenira troskok, i takmiči se u ovoj atletskoj disciplini.
Za razliku od sestre Anđele, Vule je počeo da trenira skok u dalj u novosadskoj „Vojvodini“ kod Ferenca Tamašia. Međutim, u ovoj disciplini nije se dugo zadržao, manje od godinu dana. Promenio je Vule disciplinu, ali i trenera. Sa skoka u dalj prelazi na trčanje, a sa njim kao trener radi Dragana Đorđević. Dragana je osetila da Vule može više pružiti u trčanju, nego u skoku u dalj i pružila mu priliku da se okuša u ovoj atletskoj disciplini. Da Dragana nije pogrešila, najbolja potvrda su Vuletovi rezultati, koje je ostvario. Naime, junak ove priče osvojio je titulu prvaka Vojvodine u dvorani na 60 i 100 metara sa preponama, za prošlu i ovu godinu.
Pored toga, najmlađi član porodice Ivane i Anđelka Đurića, prvak je države na 60 metara sa preponama za ovu godinu. Osim toga, takođe u ovoj godini, okitio se titulom vice – prvaka Srbije na 300 metara sa preponama, dok je u trci na državnom šampionatu na 100 metara, takođe sa preponama bio treći. Titulu prvaka Srbije na 60 metara sa preponama, osvojio je u vremenu 9 sekundi i 22 stotinke. Sa druge strane njegovi lični rekordi u disciplinama na 100 i 300 metara, takođe sa preponama su, 15,18 i 43,30 sekunde.
Vule gotovo svakodnevno putuje iz Mladenova u Novi Sad (osim subotom i nedeljom), da bi trenirao, ali to mu ni malo ne smeta da iz škole donosi sve same petice. Odličan je dakle, učenik osmog razreda mladenovljanske škole, a razredni starešina ovoj velikoj atletskoj nadi je, Marija Medarević, nastavnik biologije.
– Atletika mi je na drugom mestu, odmah iza škole. Sigurno da ću se ovim sportom i dalje baviti. Nije mi ni malo naporno, da odmah nakon završenih časova, sednem u autobus i otputujem u Novi Sad, da bih trenirao. Sledeće godine, kada završim osmi razred, upisaću srednju školu za fizioterapeuta u Novom Sadu, i neću više svakodnevno putovati. Rezultati koje sam do sada ostvario, sigurno su mi dobar podstrek da nastavim dalje putem koji sam započeo, kako u školi tako i u sportu. Zahvalan sam mojim roditeljima, treneru Dragani Đorđević, pre svih, kao i predsedniku opštine Bačka Palanka Branislavu Šušnici na podršci i razumevanju – kaže Vukašin Đurić, jedan od najperspektivnijih vojvođanskih i srpskih atletičara u ovom trenutku.
[rev_slider alias=“podunavlje-2-„][/rev_slider]
Sestra i brat Anđela i Vukašin, dobar su primer, kao se vrednim, upornim i strpljivim radom može stići do dobrih rezultata. Nadamo se da će njihov primer slediti mnogi njihovi vršnjaci, i ne samo oni. Vule i njegova sestra Anđela, mogu im zaista, poslužiti kao dobar primer.
