Tag: pisac

Пратимо Вулета у Америку. Ови са трулог запада, Дадоше нам могућност да без виза путујемо. Ајд рецимо свима. Шипак. Који ћу ја мој тамо. Шта да видим и...

„Некако с пролећа Ја се сетим старих другова...“, Понавља се годинама. Тако се намести, ваљда што сунце гране, Ваљда што Блу пошаље позивницу за златно лето На истарским плажама....

*** Кад ти се у нос увуче Крв и зној естраде До живота остаје. Тежак је то динар. Јаши те ко све стигне одреда. И они, који су пуни ко...

Ђорђе Писарев је рођен је 11. 02. 1957, у Визићу. Завршио је гимназију Сава Шумановић у Шиду (1975), а потом је дипломирао Југословенску и...

Друг Црни. На ударном је месту Клуба. Стрељана из ћошка, Да му не промакне ништа, Нисам ни сам. Громада преко стотину ока, Која се котрља, Клепеће штапином од бамбусове трске, Излизана гума „Туп туп“. Свечано...

Нађе се празан папир На радном столу Предвиђеном за Бележење дугих памћења. Чист, Бео као морска пена Невин, Као дечија сузица. Не титра. Не њише, Мирује док слова се не удену И напуне његову празнину, Намах. *** Нађе...

Уби нас неизвесност. Чекање. Ко покисле смо кокоши Слепило, Стреха прокишњава, Зна и упала плућа Ударит. Липсавамо куњајући. Пилад смо. Тек искљуцкасмо љуску, Ајде назад. Рикверц. Свако поређење са оком Које посигурно знам Да чита, Ненамерно је и случајно Жуто...

Понекад сврати У наш офис Са четири промаје. Некад би то имало мирисе Људикања До дубоко у ноћ, До последње чаше, Или док се ватра Не утрне Јербо, Снаге би понестало, Да се ћепане Удену у...

’’Како је некад имало Тежину своју Срећна ти српска Нова година’’, Наглас ће Мила Веселица. Знам. Посве знам, Шта би требало да се догоди Да не проговорим Па макар и на лакат. Одавно су...

*** ’’Буди птица. Буди голуб високолетач Српски. Пут облака крени Кљуном додирни своју звезду Па назад мој рођени Али не као друге птице Ни голубови други. Играј се невоља Пркоси ветровима и сунцу Тами и...

Најважније је Додирнут нежност Нових година. Почет их низат, Бројаницу правити. Пазит добро да натакнеш Бобу по бобу, Низ да непукне. Конац да није склон трулењу. И погодит облик шаке. Глатко да је натакнеш. Заглавит...

Блу је на путу за Парезано Мени знан као Пореч. Крајолик јој се губи У ситним мрвама испод десног ока Пегице. Пиле моје пиргаво. Понекад зна прикочити И стрести са себе опиљке На...

Волим ову нашу кошаву. Паланачку. Волим док је чекам, Кад највише потребе За њом имам, Кад пуцају лоше вибрације И дрмусају тачке пуцања. Титрајући наше мале животе. Као лампиони, Одавно погашени По паланачким...

Кумара Трипко Ваљда се тако крстио Студентски трибун Будући војвода, а у најмању Сердар за неупућене Као ветар северац, Ошинуо По нашој студентској чамотињи И кренуо Његоша По хиљадити пут, Наизуст Оверавао је нашу оштрицу...