Kada je 2000. godine Nikola Mihajlo iz Tovariševa, po struci metalostrugar ali decenijama poznatiji kao pevač i harmonikaš, otišao u penziju, nije ni slutio kakve ga muke i peripetije tek čekaju.
Osnovni sud u Bačkoj Palanci 6. februara 2007. donosi rešenje kojim je Nikola potpuno lišen poslovne sposobnosti, uz obrazloženje – „usled postojanja psihičke bolesti koja se ogleda u postupnom propadanju funkcija“. Od tada počinje njegova životna borba, kako sam kaže, da dokaže svima da „nije lud“, i da, kada za to dođe čas, ode na onaj svet kao zvanično normalan čovek. Konačno, posle duže od decenije, isti sud mu je vratio poslovnu sposobnost pa tako ćerka, koja živi u Nemačkoj, više ne mora da mu bude formalni staratelj.
– Posle prvog rešenja, lekari su na osnovu akutnog stanja predložili da mi se delimično oduzme radna i poslovna sposobnost – objašnjava Nikola. – Tačnije, da mi se postavi staratelj samo za veće novčane transakcije, kao i raspolaganje pokretnom i nepokretnom imovinom veće vrednosti. Lane sam podneo sudu predlog da mi se poslovna sposobnost potpuno vrati, što je posle mišljenja veštaka sud i prihvatio.
A on već više od 15 godina zabavlja goste u jednom poznatom palanačkom restoranu, peva i svira harmoniku na kućnim veseljima, veli da ga ljudi poštuju, plaćaju, i svi znaju da ne troši alkohol niti puši. I sud je konstatovao da se Nikola bavi muzikom, brine o sebi, redovno koristi određene lekove, imao je dva srčana udara i zato mu je ugrađen stent. Kaže se da drugih zdravstvenih problema nema, kao ni dosije s prekršajima u kojima, ne daj bože, ima nasilja, normalno komunicira sa svima, vozi automobil, odlazi u Nemačku kod svoje dece, i to sam, poseduje pasoš, vozačku dozvolu… U odnosu na prethodno stanje, veštaci su konstatovali značajno poboljšanje psihičkog stanja!
– A svi koji me znaju, nisu primetili da sam bio drugačiji pre i posle sudskih rešenja. Interesantno je da sam u svojoj životnoj i muzičkoj karijeri – a nedavno sam nastupao i u emisiji TV Vojvodine – svirao i pevao mnogim sudijama, advokatima, lekarima koji su se čudili kada sam im pričao o svom pravnom problemu – vajka se Nikola, među prijateljima poznatiji po nadimku Riđa. – Svirao sam i našim ljudima u Nemačkoj, svuda su me lepo primali naši ljudi, ali i Nemci. Možda sam samo pogrešio što sam se vratio u moje Tovariševo. Snimio sam i CD, a jedan sam i od retkih muzičara koji napamet zna oko 700 bačkih pesama, a uz pomoć sveske pevam i sviram oko 7.000. Često mi ljudi nisu verovali kad im kažem kakvu su mi dijagnozu dodelili, a ponekad sam se i sam pitao da li mi je neko smestio. Bilo je i apsurdnih situacija jer, recimo, da sam igrao loto, a to mi nije zabranjeno, pa kojim slučajem dobio milion evra! Džaba premija kada hipotetički ne bih mogao da je podignem. Sada više ne moram da zbog toga strahujem. A sve se moglo mnogo lakše i brže rešiti da je svojevremeno bilo više razumevanja u gradskom Centru za socijalni rad.
