U subotu 16. septembra 2017. godine posetili smo Vizić. Razlog naše posete je bila moto-žurka.
VIZIĆ: Gostoljubivo su nas sačekali domaćini. Lokacija dešavanja je bilo crkveno–školsko dvorište. Ovo je bila šesta po redu moto-žurka u Viziću. Za dobar muzički provod je bio zadužen Cvele Supermensi. Ulaz je bio besplatan. Takođe su gosti imali obezbeđen kamp i prostoriju, gde su mogli da stave vreću za spavanje.
U Viziću nemaju registrovan moto-klub, ali smo zato popričali sa organizatorima. Glavni od njih je bio Nedeljko Mitrović, koji nam je rekao da klub nije registrovan, jer je selo malo i da samo pored njega još voze motor njegov sin i drug. Pomoć oko organizacije nisu ni tražili, sve su oni to sami i dobrovoljno pripremili. Kao i svake godine, bila je spremljena hrana. Domaćinski su dočekani gosti, za 500 ljudi je bila spremljena hrana i Nedeljko je pretpostavljao da će se sve potrošiti šta se skuvalo. Na meniju su imali škembiće, bajkerski pasulj i lovački gulaš. Nedeljko govori da je i prošlih godina bio prezadovoljan posetom. Ljudi su izjavili da im je i prošle godine bilo veoma lepo ovde. Nedeljko sa svojim sinom i drugom ne propušta ni jedan moto-susret i tu je u stvari zasluga, što i njih ljudi dođu da posete.
Sa svih strana ljudi dolaze u Vizić. Iz Valjeva, Vršca, Vranja, Užica, Bele Crkve, drugari iz Pančeva… Samo iz Valjeva je došlo 20 motora. To su sve destinacije koje su i oni posetili. To su dugogodišnja prijateljstva. Ovde ljudi vole da dođu. Nedeljko govori da mu je od pomoći bio drug Milorad Mikica Miklušev i njegov sin Mitrović Marko, njih trojica su dočekivali goste.
„Kako ko dolazi od bajkera, neki mešaju hranu, drugi cepaju drva, seckaju luk, ribaju kupus, peru tanjire, postavljaju stolove – svako radi šta stigne. Zato ljudi vole da dođu ovde, jer je atmosfera opuštena i osećaju se kao kod kuće“.
I Milorad Mikica Miklušev je bio veoma zadovoljan posetom. Govori da ovo nije moto-skup, već jedna jednodnevna moto-žurka. Izjavljuje da je do sada bilo najbolje i najposećenije, i što se tiče motora. On navodi da su gosti bili iz Bosne, Republike Srpske, Hrvatske, bilo je čak i Švajcarskih tablica i iz okoline.
„Pomoći nemamo, to ne vredi ni razmišljati o tome, to nam je što nam je, sve sami organizujemo“ govori Mikica.
Bez obzira što je selo malo, posećenost je bila velika, ali do toga je trebalo mnogo truda. Ljubav prema motoru je kod Mikice od davnih dana, još iz detinjstva. Narednog dana, u nedelju goste je očekivao doručak i kafa za put. Mikica poručuje čitaocima da dođu i posete ih sledeće godine i da će biti još bolje.
Prvi put smo posetili ovu moto-žurku. Kao što su domaćini naveli zaista smo se osećali kao kod kuće. Bilo je ovo lepo druženje, koje će svima ostati u lepom sećanju.
