Janko Hrubik iz Pivnica je ljubitelj prirode i ekološki je vrlo osvešten. Završio je srednju poljoprivrednu školu u Futogu, smer stočarstvo, što govori i o njegovom odnosu prema životinjama. Aktivan odnos prema prirodi usmerio ga je posebno prema ribolovu. Bio je predsednik ribolovačkog udruženja u Pivnicama, a na popularizaciji ekologije i sportskog ribolova radio je skoro 16 godina.
Zbog toga se nije dvoumio kada mu se ukazala mogućnost da kupi zemljište. Pored toga što to zemljište nije bilo nimalo jeftino, bilo je zatrpano smećem. Za raščišćavanje i sređivanje bile su mu potrebne skoro tri godine. Utovarivačem je kopao zemlju, dovozio je čistu zemlju, ručno slagao kamenje da riba ne bi mogla da kopa i da se voda ne bi mutila. Uglavnom je radio sam, a ponekad su mu pomogli i prijatelji. Bilo je potrebno puno rada da bi jezero poprimilo izgled kakav je on zamislio.
Jezero je dobilo naziv EKO Bara Pivnice, a Janko Hrubik na njemu radi već 12 godina. Prostire se na 1,5 hektara, prosečna dubina je 2m, a Ph vrednost vode je 8,0 što govori o njenoj čistoći. Oko jezera je posadio otprilike 300 sadnica drveća među kojima su bagrem, sibirski brest i jasen. U sređivanje je uložio dosta finansijskih sredstava, ali najviše ulaže svoje vreme, jer tamo uvek ima šta da se radi.
U jezeru ima više vrsta ribe, a to su šaran, karaš, grgeč… Pretežno ih hrani ekološki, što znači da im daje kukuruz, ječam, pšenicu. Dodaje im manju količinu vitamina u obliku granula, preventivno kao antibiotik i zaštitu od pada imuniteta. Blagotvorni period za rast ribe je od marta do septembra, a optimalna temperatura vode trebalo bi da bude oko 20 stepeni. Lov i prodaja vrši se u oktobru, novembru i decembru.
Obaveze oko ribnjaka su stvarno velike. Tu spada ispuštanje vode kada je to potrebno, a sa druge strane, uglavnom zbog nedostatka kiseonika i leti, kada voda isparava, mora se dodavati čista voda. U interesu očuvanja čistoće, povremeno se u vodu dodaje kreč i plavi kamen i to 1kg na 1ha, što je idealna mera za čistoću jezera. Oko jezera takođe ima posla, kao što je košenje trave, premazivanje drveća krečom, zimi se probija led da bi riba mogla da diše.
Blizu jezera Janko je kupio kuću, jednu od najstarijih u selu. Želi da je adaptira i sredi, a u budućnosti planira da to bude etno-kuća. Odlučio se na to, jer sakuplja stare stvari i kod kuće već ima veliku zbirku.
Na osnovu svega navedenog sledi pitanje da li planira da na jezeru otvori i restoran, na šta Janko odgovara: „U tome imam određeno iskustvo, ali ne želim time da se bavim“. Lično dočeka goste koji žele da odmore pored jezera i uživaju u prirodi, da li sa društvom ili porodično. Janko može da im obezbedi sve što je potrebno za jedan lep izlet u prirodi, da mogu da roštiljaju, kuvaju kotlić i slično. Posetioci dolaze iz raznih krajeva.
Što se tiče samog ribolova, drže se principa „ulovi ribu i pusti je da živi“. Kao dugogodišnji ribolovac, ne samo rekreativac, učestvovao je na mnogim takmičenjima. Tri puta je osvojio prvo mesto u Revirima Srbije, drugo mesto u Euro cup carp. Takmičio se i u kuvanju riblje čorbe i gulaša, gde je takođe imao zapažene rezultate. On je organizator „Ribljeg bala“u Pivnicama koji će sledeće godine obeležiti svoj jubilej, 20 godina. To je spoj takmičenja i zabave. Osim toga, dva puta u toku godine organizuje tzv. šaransku manifestaciju. Svoje znanje o ribolovu ne krije i ne drži samo za sebe. Upavo suprotno, voli da ga podeli sa drugima i na taj način pomogne nekome, kao što je pomoć ribolovcima sa manje iskustva. Pomogao je i onima koji su kao i on kupili vodene površine i poželeli da se posvete sličnom zanimanju. U udruženju, gde je određeno vreme bio predsednik i dalje je aktivan. Poslednji put je učestvovao kada su ribari sadili 1000 stabala u svom udruženju. „Uspeh je kada selo koje nema ni Dunav ni kanal, ima oko 40 sportskih ribolovaca“, naglašava Janko.
Planovi za budućnost su, pre svega ograditi jezero, sa ciljem da se očuva čistoća. Planira i da napravi drvenu kolibu, da organizuje razne kampove, vršiti edukaciju iz oblasti modernog ribolova. Iako se do jezera lako dolazi, planira još da napravi i drvene staze, jer među ribolovcima ima i invalida u kolicima.
Janko Hrubik pun optimizma kaže da nema udruženja u selu u kome nije angažovan. Voli ljude, rado sarađuje sa drugima i zadovoljan je kada selo napreduje i kada se naziv našeg mesta vezuje za lepe stvari.
