Ukoliko vas neko pita da navedete čuvene izumitelje, setićete se Nikole Tesle, Tomasa Edisona ili Leonarda da Vinčija. A šta je sa Meri Anderson? Ili En Tsukamoto?
Zapravo žena izumiteljki ima mnogo, ali je malo ko za njih čuo, što ne znači da njihovi izumi nisu bitni, već naprotiv.
Evo nekih od žena koje bi trebalo da su mnogo poznatije javnosti.
1. Kompjuterski softver – Grejs Hoper
Grejs Hoper je bila američki kontraadmiral, matematičarka i informatičarka. Otkrila prvu grešku (bag) na računaru „Mark I“, dok je bila dobrovoljno u Američkoj ratnoj mornarici.
To se desilo kada je zaista našla bubu (bug), odnosno moljca koji je uleteo u relej. Tako je popularisala izraz debagovati (ukloniti greške iz kompjutera). Zaslužna je za ideju da se kod piše jezikom koji počiva na prirodnom jeziku, tj. engleskom. Programski jezik FLOW-MATIC je bio prvi takav jezik. Učestvovala je u komitetu za stvaranje prvog poslovnog programskog jezika COBOL (Common Business Oriented Language) na koji su njene ideje iz Flowmatic jezika snažno uticale.
2. Identifikacija poziva i poziv na čekanje – Doktor Širli En Džekson
Doktor Širli En Džekson je američka teoretičarka fizike čija su istraživanja 1970-ih godina doveli do nastanka telefonskih opcija – identifikacije poziva i poziva na čekanje. Njeni eksperimenti u telekomunikaciji su omogućili i nastanak prenosivog faksa, kablova sa optičkim vlaknima i solarnih ćelija.
3. Brisači – Meri Anderson
Hladnog zimskog dana 1903. godine Meri Anderson je bila u poseti Njujorku, kada je videla da njen vozač mora da otvori prozor na automobilu kako bi očistio sneg sa šoferšajbne. Iste godine je osmislila gumeni brisač i patentitala svoj izum. Nažalost on nije bio popularan u to vreme, jer su autokompanije smatrale da će brisači ometati vozače. Nikada nije dobila profit od svog izuma, koji je tek godinama kasnije postao standardni deo automobila.
4. Baterije za svemirsku stanicu – Olga D. Gonsales – Sanabrija
Naučnica poreklom iz Portorika Olga D. Gonsales – Sanabrija je izumela tehnologiju koja je dovela do stvaranja dugovečnih nikl-vodonikovih baterija koje sada napajaju Međunarodnu svemirsku stanicu. Sanabrija je sada direktor inženjeringa u NASA-inom istraživačkom centru.
5. Mašina za pranje sudova – Džozefin Kokrejn
Džozefina Kokrejn je živela u Ilinoisu i poticala iz visokog staleža. Imala je ideju da napravi mašinu koja bi prala suđe brže od njenih sluga, a pritom ih ne bi lomila. Kada je Džozefina ostala udovica, a njen suprug alkoholičar joj ostavio samo dugove, rešila je da svoju ideju sprovede u delo i 1886. godine je patentirala prvu automatsku mašinu za pranje sudova i osnovala firmu. Mašina se sastojala od bakarnog kazana unutar koga je bilo nekoliko metalnih mreža u koje su se stavljali sudovi.
Mašinu je pokretao motor, a pod pritiskom je ulazila voda sa sapunicom. Na početku mašina nije našla na veliki odziv, pre svega zbog svoje glomaznosti. Preokret se dogodio 1893. godine, nakon Svetske izložbe u Čikagu, kada su hoteli i restorani počeli da mašinu za posuđe naručuju od njene firme.
6. Bezbednosna kamera – Meri Van Britan Braun
Medicinska sestra Meri Van Britan Braun došla je na ideju kako da se oseti bezbednijom u svom domu. Zajedno sa suprugom Albertom razvila je prvi kućni bezbednosni sistem u vreme rasta kriminala 1960-ih godina. Uređaj je bio komplikovan sa kamerom koju pokreće motor kako bi snimala ko se mota oko njihovog doma. Kamera je bila povezana sa monitorom koji je imao i dugme za paljenje alarma.
7. Izolacija matičnih ćelija – En Tsukamoto
Izolacija matičnih ćelija je važan proces koji se koristi pri lečenju pacijenata obolelih od raka. Patentitala ga je En Tsukamoto 1991. godine i od tada je zaslužna za brojne spasene živote. I dalje radi na istraživanju matičnih ćelija i patentirala je još nekoliko izuma.
8. Kevlar – Stefani Kvolek
Ova hemičarka je izumela lagana vlakna koja se koriste u neprobojnim prslucima koji se danas koriste u vojsci i policiji. Kvolekova je 1965. godine napravila kevlar materijal koji je pet puta jači od čelika i od tada spasava živote onom ko ga nosi.
9. „Monopol“ – Elizabet Megi
Iako se kao tvorac jedne od najpopularnijih društvenih igara na svetu pominje Čarls Darou, pravila je izmislila Elizabet Megi.
[wonderplugin_slider id=170]
Ona je želela da demonstrira probleme kapitalizma u inovativnoj igri u kojoj igrači razmenjuju lažni novac i imovinu. Patentirala je igru 1904. pod nazivom „The Landlord’s Game“. „Monopol“ kakvog danas poznajemo su napravila Braća Parker 1935. godine koji su otkupili Megin patent.
10. Čamac za spasavanje – Marija Bizli
Godine 1882. Marija Bizli je izumela čamac za spasavanje. Izumela je i mašinu za pravljenje buradi i imala još desetak patenata, a bavila se raznim poslovima, između ostalog i kao frizerka. Njeni čamci za spasavanje su korišćeni na Titaniku.
11. Solarno grejanje – Marija Telkeš
Nakon Drugog svetskog rata, 1948. godine, Marija Telkeš kreira eksperimentalno sistem
solarnog grejana za jednu kuću u Doveru u državi Masačusets. Kuća, koja je Mariji
poslužila da u praksi dokaže svoj izum, i danas je u upotrebi i još uvek koristi sistem
solarnog grejanja koji je Marija Telkeš inovirala.
[wonderplugin_slider id=64]
