„Budi ti meni miran“
Dobri naš Branko Ćopić. Teku sati nostalgije za destinjstvom i Brankovim pričama. Posvećujem moje zapise Brankovim besedama, koji su kao zraci, isijali kroz Baštu sljezove boje, za veselost i ljepotu života.
***
Danas su Tri Jerarha. Košava baš spremila teren za veliki minus jutarnje temparature , probija do kosti hladnoća. Ko je imao sreće upalio je auto, ko nema sreće sa autom pokrenuće se na posao biciklom, ako mu nije spao lanac. Ko nema sreće da se lati bicikla, mnogo mu je hladno i nek se vrati pod dekicu. Ako nekog pronadje pod dekicom da ga ugreje srećan je čovek. Ako ni to nema, Gradska toplana mu pomoći neće , jer je pukla cev na toplovodu.
***
Neke vesele terevenke zauzele su deo sećanja na motel Poloj. Sada prazna priča.Neke dobre žene dočekivale su rosu zajednom sa mnom u dubini Polojske šume. Neki dobri ljudi pravili su svečani doček proleću, takmičeći se u veštinama pravljenja blaga iz svojih pušnica. Neke poludele motorke i Zorke i sekire tupe ,ovih dana isekoše ovaj moj mali zapis na paramparčad ,kao Polojsku šumu. Dobra ti sreća „nervozni poštaru“ na trulim panjevima uspomena pluća naše male varoši.
***
Danas je moja draga dočekala jutro na istočnoj terasi našeg stana. Oko podneva prešla je na drugu stranu terase, koja gleda na zapad. Hod joj je težak i dugo traje prateći Sunce. Sedim u mislima njene dobrote i čekam da kaže „lijep je dan za nas dvoje“. Sunce je učinilo sve. Godine su prošle, sećanja žive, ja joj masiram leđa i ne mogu da se setim da joj kažem kao nekad VOLIM TE.
