Volim taj put koji vodi u Mladenovo. Krivudav. Misli mi se roje i sklupljaju. Takve su kakve su, dok biraju svog predvodnika da ih odvede u predele Republike Srpske.
Stari zavičaj.
Postoji drugi put za Mladenovo iz naše varoši. Moderniji. Ponekad po navici krenem za Gajdobru pa se uključim na zaobilaznicu i eto me širokom džadom putujem.
Poslednje putovanje mi je ostalo u ružnom sećanju, koje već duže vreme hoću da potisnem u zaborav. Elem, malo dalje od pružnog prelaza naspram iskasapljene „Bagremare“ došlo je do saobraćajnog incidenta, jedna srna bila je tu za dlaku sporija od teškog šumskog kamiona dizaličara, „Fap-a“. Očevici kažu da je pored srne ležao buket kukurjaka. Ponela srna jedinstveni buket cveća. Ponela srna buket u novo stanište koje je sigurnije i mirnije što dalje od…
Drvoubica belog bagrema,
Mazolovaca na visoku divljač,
Kradljivaca retkog cveta,
Odredište srne i kukurjaka bile su vojne šume u Karadjordjevu.
***
U Mladenovu vegetira moje drugarstvo. Moj drug Lelana. Ove godine praznici se maksimalno povezaše… Cvetna Nedelja, Uskrs, Praznik rada, Đurđevdan… Lelana je spremila odbor za svečani doček svoga druga, posigurno. Znam. Biće tu Mile, Krstan, Božo, Guliver i Teodora.
Mile je Lelanin zlatni retriver.
Krstan je šef malog kokošijeg jata.
Božo je pripravnik Krstanov.
Guliver je mačak neverne Teodore, koja se još od februara nije vratila iz zijana.
***
Naša saga o prijateljstvu dva bogalja traje godinama. Signali iz stanja kliničke smrti ojačali su nas. Unapred vidimo stvari koje nas čine opreznijima u mikrosvetu senzora i bogaljske mašte. Radovanje lepotama i porocima života.
***
Lelanu je na pešačkom prelazu pokupio neki važan drug iz socijalističke epohe. Mene su upozorile vile i vilenjaci sa grane bagrema, kojeg sam posadio devedesetih na putu Čelarevo – Gajdobra.
Oprostila je Lelana važnom državnom službeniku.
Oprostio sam i ja bagremovom drvetu, koje se u međuvremenu i osušilo.
Pobegli su Lelanini đavli.
Pobegle su moje vile i vilenjaci.
***
Odbor za doček će dočekati note prazničnog Bob Dilana „Knockin on heaven’s door“.
***
Lelana će načeti bocu „Vranca“ ako zafali tu je „Zdrepčeva krv“… Finale ostavljamo „Gorkom listu“.
***
Uz naša ćutanja lagano počinju da teku priče o književnom opusu Čarlsa Bukovskog. Praznično sunce će prikočiti da oslušne par stihova glavnog oratora sekcije za lepu reč iz Drvarske škole „Marija Bursać“.
„Devojke koje smo nekad
Pratili kući
Sada su dame sa torbama
Ili je jedna od njih ona
Sedokosa
Stara vrana
Koja te zveknula štapom.“
***
Kad nos promoli najereni šegator mesec iza Lelaninog osmeha će se zakačiti pitalica „Ko su bolji ljudi, Glamočani ili Kuprešani!“
I ovaj put šatro neću znati odgovor,
„Naravno, Drvarčani…“
***
Lelana je moj oslepeli prijatelj.
Ja sam njen šaptač zelenih predela, bogalj koji hramlje.
Na listi smo čekanja, kao naturščici kod Veljka Bulajića za nastavak filma „Bitka na Neretvi 2“.
PSST.
Ovo vam nisam rekao.
***
U Mladenovu prestala je sa radom fabrika za preradu vutre. Industrijske. Gazda ko gazda mesecima nije dao platu radnicima. Umesto plate dobili su sekundarne proizvode, pretekle od proizvodnje.
Lelana je stručnjak za motaju. Bukse.
„ZIPPO“ pali iz cuga, nikad me izdao nije.
Smejemo se .
Lelana to bolje radi od mene… Duvamo..
***
Srećni praznici našim majkama.
Srećni praznici našim očevima.
Pogledaj: Budi ti meni miran (11)
