Budi ti meni miran (13)

Blog Nedeljka Baćine

476

Prošli su praznici.

Bezbeli.

Na crvenoj je energetska linija punjenja dolazeća na plusu.

Prazan dan.

Još praznija noć. Za samoću treba biti uporan i vežbati do klonuća.

Prikupljajući iskustva.

Samoća čvrsne.

Kucka u slepoočnice, dobuje kao praznična kiša po okapnicama, Crvene zgrade, koja se smejulji u snu.

***

Dva su crvena praznika, startovana maja dvehiljadedvadesetprve godine.

Crveno je slovo za Uskrs.

Crveno je jaje Čuvarkuća.

Još se crveni barjak, za crveni Prvi maj.

Bili su jednom crveni drugovi, koji se izgubiše po meridijanama Zapada, u tudjim zemljama, u tudjim fabrikama, nekad nam mrskih kapitalista.

Patriotizam se meri na sve manje kašike. Od kutlače osta samo drška.

Čekam poziv od Šošane, male moje kefalice.

Kampuje Šošana u svojoj samoći, sličnoj mojoj.

***

Čuvari i eksploatatori našeg nacionalnog blaga, uplašiše nas koronom, krpeljima, mogućom kišom, rojevima stršljenova i ponekim medvedom, da se ne upuštamo u avanturu zvanu Prvomajski Uranak.

Dreljim u mušicu okoliša.

Bagremara ništa.

Polojska šuma ništa.

Karadjordjevo ništa.

Prebiram kombinacije na ekranu praznika. Iskače iz nule u nulu.

Hvala našoj varoškoj birokratiji, koja brine o našem zdravlju i bezbednosti.

Jaki su moj jarane.

Jači od korone, krpelja, stršljena i pokojeg medveda. Smenjuju se kiša i sunce.

Kod mene više kiše. Kod Šošane, kefalice blistavije sunce.

***

Mlađarija perferira bent. Uzdasi uz obalu moćnog Dunava skupljaju se u limenke zgubidana, načičkani, kao šatori na dlanu nadolazeće neizvesnosti.

Teško je živeti u otadžbini, gde su roditelji zaćutali.

Teskoba. Šošana tipka poruku „Meni se dušo od tebe ne rastaje“.

Džoni bez domovine.

Džoniju pasoš ni ne treba. Vrati se Džoni.. Kući…

***

Tamo preko.

Tamo, što je tako blizu otkačila se jedna misao. Tren je. Razdvaja se velika reka i kod braće smo. Borovo selo. Nikad dovoljno pameti ustaškim falangama.

Ustaški jugend, pod plaštom srebrnog straha podvriskuje „Ubi, ubi Srbina..“. Crv vremena. Kasna setva rodiće tužni sirak. Marširaju mi krvna zrnca.

Boje se ćutanja našeg. Paklena pomorandža se skuplja u Slavoniju, zemlju senki i mrtvaca. Markušica, Mirkovci, Borovo selo, Vukovar.

Ne treba oprostiti.

Ne treba zaboraviti.

***

Ptica na prozoru kucka. Šljašti, neobična i nepristojna. Moje slepilo je ne prepoznaje. Ili sam zalutao u dvadesetprvi vek, ili čuda čine Gejtsovi kerberi.

Utva zlatokrila.

Ptica pobegla iz iskresane šume od Cvrcine bare.

Baš je našla da kod mene traži Banović Strahinju, dok prašta Anđeliji, razgoneći Turke na buljuke Vlah rahmetli Alije. Baš mene našla utva zlatokrila.

***

Prošli su praznični dani.

Bezbeli.

Valja nama preko rijeke – improvizujem Mak Dizdara, uprkos svemu.

Uprkos tebi Šošana, moja lepa kefalice. Ne treba niko da nas voli na silu. Ne vredi ta ljubav ni žiška crvenog boba.

***

Klepeću vagoni uspomena voza na liniji Gajdobra –Vinkovci – Lička kaldrma.

Ljubavna.

„Djurdjevdan je, a ja nisam s onom koju volim“.

Šošanom.


Pogledaj: Budi ti meni miran (12)

 

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here