Budi ti meni miran (15)

Blog Nedeljka Baćine

339

Ponekad razbacim priču sa Bauranov Sašom.

Razbucamo palanačke zore.

Čudan neki lik.

Zna da odmeri dužinu, tok i smisao priče.

Kaže, naučio od biljaka i životinja.

Prati i zarađuje hleb nasušni u plantaži jabuka, a opušta se u živinarskom carstvu.

Kad mu je ćejf.

Priča.

Kaža.

Generacija, koja je uz nas starila, broji korake.

Dvopolne.

Jedan pol je ostao zaglavljen u dvadesetom veku, drugi hoda u dvadesetprvom.

Tumačim glaiz, po kojem se kotrljamo kao igrokaz.

Budeš momak i devojka.

Pa muž i žena.

Budeš brat i sestra.

Na kraju dve sestre.

Vrzina, između dva veka.

Vrzina, koja izbacuje divlje ruže i korovi se onako s proleća, kad grane sunce i oči pobegnu.

Pobegnu za belim nonama, što prolaze ulicom Kralja Petra Prvog.

***

Oliver Mandić prvi je odšrkinuo vrata istorodnosti sa „Belgrade Art Night“.

Šminka je učinila čuda, od Olivera napravi izazovnu Oliveru.

Krenula je pljuvačina do zadnje partijske ćelije u mojoj Srbiji, čak do nekih Pizdinaca, gde je meni draga persona Oliver, osuđen za nastup na javnom servisu, što se tumačilo, da je to  ispostava, agentura sa mrskog zapada, koja preko svojih  plaćenih eksponenata, domaćih izdajnika, petokolonaša, truje našu naprednu omladinu.

Smara me Saša sa nepročišćenim sluhom. Pevuši.

„Kasno je znaj

Da te opet zavolim

Da takav bol

Još jednom sebi dozvolim

Bobane, eee, eee, eee

Napij se…’’

***

Dvadesetprvi vek.

Otpočela je neizbežna transformacija.

U nežni pol i obratno.

Iznenađujuća opcija.

Kao sneg u decembru.

Kao žega u avgustu.

***

Kokošinjac.

„Tri lepa bela pera“.

Dva su objekta.

Žuti i Plavi.

Matično jato po propisu.

Kad krene po Nevolji uznemiri se celo „Vašarište“ i jato.

Prigradska saga o biznis demokratiji kokošinjca.

Nekada glavna Gara, dotična crna  kokoška, sad već u duginim bojama, sad već pirgava, tiho na nožicama, izvukla je živu glavu  i prešla u Plavi objekat. Nevoljlno je napustila nekadašnje zlatno gnezdo, usled  nestašice hrane, lekova, struje, vode, pustoši i loma, jada i očaja što, učiniše njeni sapatnici.

Sve je  poćukano. Avaj, hvala Bogu na milosti.

U rezervnoj varijanti procvetao je Plavi  kokošinjac. U punoj kući vesela su dečica.

Puterom se dupe maže . Optimalne zalilhe. Šampioni smo u proizvodnji jaja,    BDP, do jaja.

Svemogući gospodar kokošinjca privio je Pirgavu na junačke grudi, dodelivši joj ulogu glavnog moderatora na Otvorenom Univerzitetu blagoslovenog kokošinjca, uz temu „Prava ugroženog živinarskog sveta“.

Diskriminacija, partnerstvo, rodna ravnopravnost i sve druge trice i kučine, podvukoše crvenu crtu za dolazeće umne nakane.

***

NIje  tu bilo mnogo kokodakanja. Amandmana.

Po hitnom postupku doneta su zakonska i podzakonska akta, sve sa pečatom jednoglasja.

Agenda sa zvezdicom, u slobodnoj varijanti važila bi „Nije važno kog si roda, nije važno kog si pola, samo nek je veselo“.

Dugo.

Ej dugo, dugo te očekujem.

Do bola, do bola.

Srbi moji  jeste li čuli, ako niste čujte i počujte

’’SUZI Q…..

Oh, Suzie baby   i love you…’’

Creedence Clearwater revivaz.

***

Garava spokojno zatvori oči.

Glavni moderator uživa u slavi kokošijeg mozga i ne primeti da joj počeše rasti

Brkovi i brada, kao u hajduk Stanka.

Bre.

***

Trže se Saša.

Promrmlja.

Sve je ovo ružan san.

***

Utihnulo je  kokodakanje.

Do sledeće pokrivalice.

Blagi jutarnji povetarac.

Raznese.

Sve je potonulo.

Vonj kokošinjca.

Niz „Vašarište“

***

 Završila se Sašina priča o kafanskoj rupi zvanoj

„Maratonci“.

Novi je dan.

Nova je krilatica.

„Vrati koko što si poćukala“.

***

Eh, taj lex specialis…


Pogledaj: Budi ti meni miran (14)

 

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here