Budi ti meni miran (16)

Ovaj zapis poklanjam Milani Matković iz Gajdobre, kao sećanje na dane lečenja u banji Junaković, Apatin. Pomognimo Milani i ukucajmo 734 i pošaljimo na 3030

559

Blog „Budi ti meni miran“ izlazi iz glave i pera pisca i pesnika, Nedeljka Baćine. Pročitajte šesnaesti po redu.


„Ukrali su nam proleće“, – skoro idilično reče, moja draga, u mirnu majsku nedelju, dok se u našem stanu krše letnje zrake i luda predzimska košava.

„Ukrali su nam trideset proleća“- jadikujem kroz zezalicu, koja bi trebala da bude poklapalica u trenu pogleda neuhvatljivih ćutanja.

Nismo sve ispričali.

Nismo sve okajali.

Trajemo.

Tik tak.

Tik tak.

Klatno na zidu.

***

„…Jedna ovakva pobjeda znači mnogo.  Sutra će biti još više sličnih pobjeda, jer naši radni ljudi ulažu mnogo napora, da bi čim prije izgradili našu socijalističku zemlju, da bi još više učvrstili bratstvo i jedinstvo naših naroda…“

Tako je govorio Josip Broz Tito 19. maja 1974. godine prilikom otvaranja mosta Bačka Palanka – Ilok.

Most je dobio ime „25. maj“.

Rođendan najvećeg sina.

Broz.

Procvetao skroz.

***

Dana 18. maja 1974. godine, u prostorijama seoske biblioteke „Veljko Petrović“ zasedao je ratni savet Gajdobre. Štab je dao jasne smernice i naredbe povodom organizovanog odlaska stanovništva na otvaranje mosta u Bačkoj Palanci. Pripovedač bi akcentovao strogo poverljivu tajnu da zapisnik nije ni vođen. Nema traga. U startu ga pojela maca. Naredba je pala. Sve što hoda, što je mobilno, staro i mlado, sve što diše ima sutra da organizovano krene na otvaranje mosta. Naglašeno je da se od kuće ponese hrana za jedan dan.

Ideologija.

Dolazi drug Tito i Jovanka.

Dolazi drug Džemo i Raza.

Jeza u noći.

Jeli se išta promenilo jarane moj.

***

Krenuo je konvoj.

Zatutnjaše ljute mašine, fapovi, tatre, tamići, fergusoni, debele dutre… Kače se crvene „Zmajeve“ prikolice.

Ispred kolone prethodnica, kao što to propisi nalažu „Gajova Ajkula“ sa seoskim knezovima. Neizbežna je i Sloba, zadružni administrator. Tek toliko da „hvata“ beleške i utiske.

Prvi ešalon za „Ajkulom“ su bukači i barjaktari. Da kliču krilatice.

Žbiri i špije pravilno raspoređeni, među rajom.

I batinaši.

Za svaki slučaj, ako neko nešto lane bez kontrole.

***

„Vas dvojica ostajete kući… Ne idete. Tamo.“

Otac je već jednom nogom zakoračio u partizansko svodilo i ćutao je.

Samo su mu oči negodovale.

Majčina je bila zadnja i piše se. Mlađi brat je kradomice otišao da se druži sa najboljim gospodarima gajdobranskog neba tih godina, jatom srpskih visokoletača. Majka je otvorila  paklu niške „drine“ bez filtera. Nutkala me je.

„Valja poprskati lozu plavim kamenom, nešto je napalo“… reče majka.

Ćutim.

Znam za njenu muku i  zavet donešen iz njenog zavičaja, koji je pratio do smrti. Njeni su čekali da se Kralj vrati iz tamo neke Amerike i Engleske.

Tog maja nisam video Tita i Jovanku.

Ni Džema, ni Razu.

Neka ga je vala Pinki video..

Majčina se pečati.

***

„Druže Tito mi ti se kunemo,

da sa tvoga puta ne skrenemo.“

Pripovedač sa filigranskom preciznošću, mada sklon preterivanju, kaže da je skoro sto hiljada podanika, drugova i drugarica, dočekalo Tita sa pesmom.

Moje komšije, Nevesinjci Veljko, Drago, Nedjo, i Ljubo i Desko grunuli su gangu

„Oj, Jovanka, gorska vilo,

Odavno te nije bilo,

 Odavno te nije bilo…“

Uvek na zadatku, u službi Tita i Partije, agent informator, neki Gliša iz Silbaša zabeležio je u svojoj beležnici da je neka grupa čudnih ljudi, visokih vratova, koščatih lica, čudnih kapa i odeće remetila pesmom, isto tako čudnom, kao da medvedi brundaju i vukovi viju… i koliko on, pri tome razume da su nejasno, njemu, spominjali drugaricu Jovanku. Po njegovom skromnom zapažanju, misli da su „kanda“ dotične osobe iz Gajdobre.

Beleška je završila na stolu šefa Milicije  Bačka Palanka.

***

Šecko, noćni čuvar na farmi junadi zemljoradničke Zadruge u Gajdobri, savesno, naravno po dogovoru, prijavio je rukovodstvu Zadruge da je jedan od najboljih bikova nezgodno stao i slomio nogu.

Đuro veterinar, po obavljenom uvidjaju, predložio je direktoru Zadruge Brajku  prinudno klanje. Upravo to je bio dovoljan razlog da se bik okrene na ražnju, „valjda smo otvorili most“.

„Tako je“… odobriše zadugari.

Znali su i naši stari šemiti.

Omrsilo se celo selo.

“ …Valja predsedniku opštine Žarku spakovati glavu…“

…“Valja, valja, glava – glavi, pleće- arambaši a fukara može i rebara.

Oladiće se do Palanke, oladit… misli Palanka da je Gajdobra igranka“, zaključi u smeh komercijalista Simo. „Tako je Simo, svaka ti je na mjestu“ … odobriše Simove ulizice.

Završi glava na pjatu ispred Simove ekipe.

***

Tuga zadatog života.

I zbog pjesme se može u kazamat.

Neki pametni i dobri ljudi poslaše svršenog studenta generacije, Filozofskog  fakulteta u Beogradu, Jovu Radoša, u palanačku stanicu Milicije, da iščupa moje Nevesinjce. Gangaše.

Tako je i bilo.

Objasnio je Jovo šefu milicije šta je ganga, kako se pjeva – iz Vika -, koja ljubav i patnja iz nje teče.

Pustiše ih.

Posle mnogo godina, budući doktor filozofije, naš Jovo, jednu od knjiga posveti hercegovačkoj pjesmi sa naslovom „Ganga“.

Šansona sa kamena…

„Zabune da ne bude i nije mi žao, što sam trunuo u tamnici“, znao je šapatom reći Veljko na kraju Nevesinjske ulice, šor Badenjak… „Joka je bila gorska vila …“.

Gliša iz Silbaša, agent informator, za svog života je u rodni Silbaš iz Bačke Palanke, išao preko Gložana i Bačkog Petrovca, nešto mu se nije dalo preko Gajdobre. Valjda se nekom zamerio.

Strah.

***

Legenda kaže da je Džemo pilotirao avionom, koji je udario u planinu Velež kod Mostara.

Valjda je rekao Razi „da pridrži volan…“. Crna kutija.

***

Nije se ni Jovanka dugo šetkala sa Brozom.

Ušutkaše je.

Dušmani.

***

Ponekad mi pamet ode s onu stranu mosta.

Korača po njemu.

U tihanom okruženju iločke šume, neka Janica otvara prozor bungalova na Lovci i kaže – „Lijepo mirišu lipe, mali … Ustaj…“

***

Novi je dan.

Pirka.

Vazda je tako bilo.

 ***

Ovaj zapis poklanjam Milani Matković iz Gajdobre, kao sećanje na dane lečenja u banji Junaković, Apatin.

Pomognimo Milani i ukucajmo 734 i pošaljimo na 3030

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here