Budi ti meni miran (18)

Blog Nedeljka Baćine

393

Stanković Zoran, Zrga, letnje raspuste provodio je na prašnjavom sokaku Nevesinjske ulice. Šor Badenjak. Dolazio bi sa asfalta vrelih sarajevskih ulica poklanjajući nam šmek i fore velikog grada.

Manguparije sa Grbavice.

***

Sarajevo nam je uvijek bilo bliže od Beograda.

Eh, vuče stari zavičaj.

Prekodrinskih Srba.

***

Kad je od tuge svisla „Juga“.

Ubiše nam srpskog svata.

Na Baščaršiji.

Kad je pukao pun Mesec iznad Bosne.

Kad je sve počelo i što kanit nije htelo da počne.

I konji vrani kad zavrištaše sa Sokolca.

I kad kafe pokipeše.

Zoran se dočepao Romanije.

Put svojima.

Svaka ptica svome jatu leti.

Ptica koja nije poletela.

Ostala je u brlogu.

Tokmaka, bilmeza, papaka.

Čekajući čakijanje.

Po ulicama šeher Sarajava.

***

Moj drug Zrga .

Sa Romanije sišao je u Šehoviće.

Specijalna jedinica.

Jurišni odred.

Njegove fudbalske čarolije otete od Nikole Nikića majstora „Želje“.

Pretočene su u čelične strune.

Lica ratnika.

Jurišnika.

U vremenu brzog odrastanja.

***

Nešto se kao pitam na lokalnoj Pilani.

Drugi kroje.

Drugi šiju.

Drugi kladaju.

Ja vrludam.

Kumujem jurišnom odredu.

Pilana je sirotinjska majka.

Kad gubitnici marširaju.

Sirotinja obično pomaže svima.

sa onim što ima.

I vrh poklopca.

I sa onim što nema.

Bogati mere patriotizam na svom kantaru.

Da nije tako, ne bi imali ono

Što misle da imaju.

Oni su bučniji.

I njihova se u raji tefteri.

Tako kažu.

***

Jedemo trešnje španke.

U voćnjaku mog mlađeg brata.

Rosi.

Sklanjamo se pod ganjak roditeljske kuće.

Vidosava miksuje na TV „Lasta“, „Bijelo dugme“.

Podera Tifa pjesmu:

„Pitaju me za tebe

A ja ćutim

Na kojem boku spavaš

Pomislim.

Pitaju me za tebe

A ja stavljam ruke u džepove

I osećam…

… E da te bog’do ne volim“.

Pesma tajnih vibracija.

Poruka.

Iz vojničke torbe Zrga mi poklanja slike jurišnika.

Sa Radovanom.

Sa Ratkom.

Šapilograf.

Smejemo se dečački.

Nestaće trešnje ranke

Za prepek.

Mladjeg brata

Vesele mašine.

***

U velikom Ofisu Pilane.

Pristižu ranjeni jurišnici.

Oči su velike.

Vrele su cevi ’’Prage’’.

Turci kidišu.

Snoplje.

***

Srebrenica.

Dali su im priliku da odu.

Da polože „Papovke“.

Decu im dirali nisu.

Žene im dirali nisu.

Ni babe.

Ni amidže.

Ni hanume.

To se zove čojstvo i junaštvo, avetinje jedne.

Po Marku Miljanovu.

***

Slike Predsednika i Djenerala .

Uramljene u kancelariji.

Upravnika Janka.

Motela „Hercegovina“.

Zorka i Rajko ne daju ni trun da padne na njih.

Djeneral je ratnik.

Predsednik je pesnik.

„Znam da ću biti odgovoran

Pred onim što je zadužen

Za odvratan mir stvari i bilja.

Sve što sam uradio bilo je namerno i sračunato.       

Ono što nisam.

Obavezuje me na ćutanje do smrti“.

***

Avgust je.

Odozgo zvizda, odozdo spizda.

Pred zoru neko je zaždio Ofis u Pilani.

Sve je izgorilo do temelja.

Zapisi, uspomene, slike na kumstvu, sećanja..

Stražar Bogdan zamalo da zvizne.

Uviđaj radi policija iz Novog Sada.

Najviši stepen bezbednosti.

Posrnuća crvenih zona.

Onaj najbitniji mi savetuje.

„Ne talasaj. Psst.“

Đavolja rabota.

Moram da napustim Pilanu.

***

Radovanova i Ratkova slika putuje sa mnom po nekim drugim ofisima.

Godinama.

Putuju i nasmejana lica mojih kumova iz jurišnog odreda Šehovići.

O, Turci!

Ruše crkvu svetog Jovana Krstitelja na Konjević polju.

Fata Orlović  na ruševinama svetinje merači ostatke života, ispijajući kafu.

Reče „da nikad sladju popila nije“.

Malo li je zemlje na ovom dunjaluku.

Muči li te Fato prakoren.

Ko ti je praotac.

Pavle ili Perhan Orlović.

Nema pravde za Pavla Orlovića.

Od boja kosovskog.

***

Paori iz naših atara.

Obilaze žita.

Skoro će žetva i biće godina rodna.

Ako još jedna kiša nalije zrno.

Žali mi se Simkin Slavujko  da su navalili nekakvi skakavci.

Lista „Discaveri“.

Arapske glavoseče.

One Fatine.

***

Iluzija.

Slepilo onih koji misle da žive u prostoru.

Pokunjenosti i mirnoće.

Promaljaju iz depresije glave.

Radovana, Ratka, Zorana, Miša, Duška…

Dobra vam sreća.

Narodne patrole.

Atara bačkopalanačkih.

***

Sudili su telu srpskih junaka.

Oklopnjača.

Doživotna djeneralu Ratku.

Još jedan oblak čuvarkuća vazdigao se na nebo.

Republike Srpske.

Oblak ima Ratkov osmeh.

***

„Naše će sjene hodati po Beču,  lutati po dvoru, plašeći gospodu.“

Zapis na zidu ćelije Gavrila Principa u  kazamatu Terezina, Češke Republike.

***

Moj drug Zoran Stanković Zrga.

Majstor sa Grbavice.

Sarajevska raja.

Šarmer široke ruke.

Mirno spava.

Na gajdobranskom groblju.

Među svojima našao je mir.


Pogledaj: Budi ti meni miran (17)

 

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here