Budi ti meni miran (21)

Blog Nedeljka Baćine

346

„…Fudbal je nakva mješina koja se naduva. Vaskolik. Okolo je magareća koža. Ima i pipu. Duvaš u pipu ustima, a posle doduvaš pumpom za biciklo. Vratiš pipu i sputaš oputu na čvor. I eto. Posle njih dvadeset trči za fudbalom, a mi kao vičemo, navijamo. Za ove u majicama, ili za one gole do pasa, bez majica. Oni se zovu igrači, a mi se zovemo navijači…“

Citat iz Milutinove sveske za pismene zadatke iz srpskog jezika. Za peti osnove. Ocena 4 plus.

Pismeni rad ostavio dojam originalnosti, a ocena umanjena zbog znakova interpunkcije. U potpisu profesor Milo Vuković.

***

Ima li ko jači!
Beara.
Stanković.
Crnković.
Čajkovski.
Horvat.
Boškov.
Ognjanov.
Mitić.
Bobek.
Zebec.
Vukas.
Prozukli glas legendarnog voditelja Radivoja Markovića.
Prvo je Staljin rekao zagorskom mužiku Joži NE.
Potom je Broz medvedu sibirskom rekao NE.
Zatim su u našu Nevesinjsku ulicu
Došle lole u kožnim mantilima, da popune slobodne kapacitete na Golom otoku.
Ko je znao naš tim napamet, sačuvao je živu glavu.
Lepa meštanka Vicuška.

Sisata i guzata.
Sakrila je Milutinovog ćaću ispod suknje, za svaki slučaj.
Dolazeća zima bila je suva i prgava.
Promicao je kvrgav i sitan sneg.
Duvao je oštar vetar.
Golomrazica.
Pucale su voćke.
Ima li ko jači!

***

Penzionisani Titov pukovnik Novo Porobić, prvi je pazario televizor u našem kraju.
EI Niš.
„Ambasador“.
Razmotava Novo kablove sa mirnoćom dobročinitelja.
Televizor je na prozoru, koji gleda u dvorište.
Dvorište je poprskano vodom iz kišnice.
Dašak svežine.
Komšiluk načičkan sedi na hoklicama.
Ćuti.
Mi dečurlija, polegala ispred ekrana hvatajući slike, koje lete direktno iz Rima 1968. godine.
Finale Evrope u fudbalu.
Novu to ne interesuje.
Koracima, koji se vuku kao letnji dani, odlazi da spava u sobu do ulice.
Brozov posilni.
Po zidu Miljuševe kuće, igra senki naših ispisnika.
Dece.
Tek odseljenih folksdojčerskih porodica.
Nikolausa Hena i Jozefa Bekera.
Čekajući Džajin gol.
Blagi vetrić zaćarlija.

Nevesinjskom ulicom.

***

Nema tog majčinog sina koji nije znao napamet.
Pantelić.
Fazlagić.
Damjanović.
Pavlović.
Paunović.
Holcer.
Petković.
Trivić.
Musemić.
Aćimović.
Džajić.
Oni koji nisu znali, dobijali su čvrge, ili klempe dok ne nauče.
Pogotovo od Mića Vukovića, zvanog Šoro.
Bombardera fudbalskog kluba Bačka, iz Palanke.
Uvek su znali uzimati one najbolje iz Gajdobre.
Tako im se hoće, tako im se može.

***

Posle poraza u ponovljenoj utakmici sa Italijom.
Neki počeše davati ženskoj deci nadimak Džaja.
Klice rodne ravnopravnosti.
Muškobanjasta Djurdja, što je davala praza za priplod po selu, dade mu ime Džaja.
„Ako je do jaja, tu je moj Džaja“.
Erotika.
Djurdjin marketing.
Sači & Sači.

***

Kad je prestala čarolija odrastanja.
I kad je stavljena tačka na kauboje i indijance.
Partizane i Nemce.
Odjednom smo postali veliki kao Armija navijača.
Partizanovci i Zvezdaši.
Bezbrižni su navijali za OFK Beograd, a neki za Velež iz Mostara.
Oni koji nisu imali veze sa tom magičnom igrom.
Našli su utjehu u spartanskom odrastanju na treninzima majstora karatea Jove Radoša.
Lipsavalo se na peščanoj plaži kanala Dunav Tisa Dunav, kod Nove Gajdobre.
Od šotokana i Jovove strogoće.
Zategnuto lice ustanika iz Nevesinjske puške.
Strune.
Posle se dugo gledalo u sunce, koje je padalo više Obrovca i Tovariševa.
Sanjao se život samuraja iz Jovovih priča.
Negde tamo daleko.
Daleko.
U predelima Japana.

***

Mi, koji smo pretekli, kao bezveznjakovići za sport.
Voleli smo rok muziku, Merlin Monro i Dženis Džoplin.
Džems Dina i Bebu Lončar.
Milutin je ludo zavoleo Nedu Arnerić iz filma „Višnja sa Tašmajdana“.
Neda je imala mladeže po ledjima, kao naša drugarica.
Žuta.
I mali zaperak vetra na glavi.

***

Milutin neumorno otvara zubima pivske boce.
Meni gura zelenu.
Jeza u noći.

Navijamo za Italiju.
„Avanti popolo, alla rislossa
Bandiera rossa
Bandiera rossa
Bandiera rossa la trionfera
Eviva il comunismo e la liberta“.
KUD „IDIJOTI“

***

Lepljiv sam.
Curka mi hmelj i slad niz kožu.
Raširene nozdrve.
Nije neka zora u Nevesinjskoj ulici.
Vonj sećanja.
Kad bi Žuta banula na vrata.
I bar sve vratila na početak.
Gatka.
Hoće neće.
Pouzdano znam da joj smeta Milutinovo hrkanje.
I oči što se ne sklapaju, dok spava.
Tu je ona.
Misli da je ne osetim.
Misli da je sve stalo.
Dok ćuri, kroz prozor sa ganjka.
Hajde Žuta.
Kafu nam ispeci.
Neka voda baci ključ.
Bani.

***

United Group.

Nova S.
Televizija.
Kokezanija.
Smejurija.
Nek se svi nose u tri lepe.
I fudbalski nas poniziše.
Naših nema ni u porazima.
Vreme negativnih signala.
Cveta bleja.
Fudbalska.

***

Da sam jači od Milutina.
Bacio bih televizor kroz prozor.
Žuti andjele moj.
Vetruško mala.
„… Fudbal je nakva mješina, koja se naduva…“

Rakita Zoranu, mom drugu.


Pogledaj: Budi ti meni miran (20)

 

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here